Мирослава Глигорић
ИСТОРИЈА СРПСКЕ ПОЛИТИЧКЕ МИСЛИ - НОВИ ВЕК
Приказ књиге: Драган Симеуновић, Историја српске политичке мисли - Нови век, Православна реч, Нови Сад, 2019, стр. 587
БЕЗБЕДНОСНИ ОДГОВОР РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ НА УГРОЖАВАЊЕ МИГРАНТСКОМ КРИЗОМ
Предмет рада је безбедносни одговор Републике Србије на њено угрожавање изазвано савременом мигрантском кризом која је кулминирала 2015. године. Безбедносни изазови које са собом носи мигрантска криза, а са којима се данас суочава и Србија, понајвише су у домену организованог криминала, односно трговине људима и наркотицима, као и терористичког и обавештајног деловања. Циљ рада је да се објасни на који начин је Република Србија безбедносно одговорила на изазове које је са собом донела мигрантска криза. Намера аутора је да утврди адекватност одговора Србије на све кључне безбедносне изазове у вези са мигрантском кризом, и да предлоге како би се на основу потпунијег и систематизованог сазнања могла адекватније спроводити превенција и успешније вршити супростављање истим. Методе које се примењују у раду су научно дескриптивна, анализа садржаја и статистичка метода. Резултат рада је одређење анализираних аспеката одговора Републике Србије на угрожавање њене безбедности услед мигрантске кризе у циљу свеобухватнијег сагледавања валидности одговора на опасности од миграција, као и предлози и препоруке ради још успешнијег отклањања њихових негативних ефеката.
МЕРЕ У ЦИЉУ СПРЕЧАВАЊА ВРШЊАЧКОГ НАСИЉА У ШКОЛАМА У СРБИЈИ
У раду је анализиран феномен вршњачког насиља као саставног дела живота деце у школама, с посебним освртом на мере превенције и начине спречавања вршњачког насиља сагледаних из различитих углова у циљу заустављања истог.
Испољавање насилничког понашања код деце је праћено чињеницом да је оно у извесним облицима заједничко свим друштвима и културама у свету. Пажња друштва, медија и научне јавности за проблем вршњачког насиља постаје израженија откако је школа постала место његовог испољавања.
У оквиру излагања о факторима ризика за појаву вршњачког насиља, у раду су представљени неки од најуочљивијих фактора, али и они који могу умањити потенцијално насиље или га пак спречити. Стога је неопходно узети у обзир и друштвене чињенице које су довеле до повећања његове учесталости.
Предмет истраживања овога рада су мере у циљу спречавања вршњачког насиља, а методе које се примењују у раду су научно дескриптивна, анализа садржаја и компаративни метод. Циљ рада је да се анализом бројних предлога и начина спречавања вршњачког насиља добијених из различитих извора, почев од наставника, психолога, преко Министарства просвете до родитеља и ученика, дође до одређених ставова, као дела закључних разматрања, који би могли да допринесу борби против овог нарастајућег проблема.
Проблем вршњачког насиља није довољно решавати саветима, који свакако јесу од помоћи у стварању културе ненасиља у школама. Бројне предлоге и начине спречавања вршњачког насиља сагледане из различитих углова потребно је одабрати према критеријумима корисности и етичности и потом их уградити у друштвени амбијент у коме ученици одрастају. Тек тада можемо очекивати да превентивне, као и мере интервенције буду делотворне у погледу сузбијања и заустављања вршњачког насиља.
