Момчило Станојевић
ПРАВНИ ОКВИР И МОГУЋНОСТИ ЗАПОШЉАВАЊА ОСОБА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ
Предмет рада је анализа усклађености законодавног оквира са Конвенцијом о правима особа са инвалидитетом, као и испитивање ставова представника цивилног сектора о томе шта је потребно даље предузети како би се поспешило запошљавање особа са инвалидитетом. Кроз рад се настоји да се на основу анализе законодавства дају препоруке за даље усклађивање са Конвенцијом, као и да се издвоје и кроз шему приоритета прикажу кључне активности кроз које би се унапредио квалитет запошљавања особа са инвалидитетом. Један од методолошких приступа коришћених у раду је анализа садржаја релевантних докумената, кроз коју је утврђено да је законодавни оквир углавном усаглашен са Конвенцијом о правима особа са инвалидитетом, али да постоје области које је неопходно променити. Кроз анкетно истраживање и радионице у којима су учествовали представници цивилног сектора издвојене су активности које су рангиране у односу на њихов значај за унапређење квалитета запошљавања особа са инвалидитетом. Може се закључити да највећи ефекат на запошљавање имају мере усмерене на шири друштвени контекст, послодавце, образовање, локалну самоуправу и саме особе са инвалидитетом. У другу групу мера које су по оцени испитаника мање важне од прве, спадају мере усмерене на промену законског оквира, Националну службу за запошљавање, односно процену радне способности и оне усмерене на јачање породице особа са инвалидитетом. За запошљавање особа са инвалидитетом, су према мишљењу испитаника најмање важне мере усмерене на саме организације особа са инвалидитетом, медије и здравство.
