Ненад Аврамовић
УКРАЈИНСКА КРИЗА, МЕЂУНАРОДНО ПРАВО И ИНТЕРЕСИ
Референдум становника Крима, који је довео до његове сецесије, а потом и до промене државног суверенитета и присаједињења Русији, изазвао је низ међународно правних контраверзи, али и узбуркао безбедносну матрицу европског, па и глобалног система безбедности, доводећи свет у ново хладноратовско захлађење, а политички разједињену Украјину на ивицу грађанског рата. Циљ овог рада је да на бази историжских чињеница генерира како унутрашњополитичке, тако и екстерне узроке кризе, који су ескалирали између „проевропског“ Запада и „проруског“ Истока Украјине и расветли геостратешке циљеве Сједињених Држава и НАТО савеза, са једне, и Русије, са друге стране. Иако настала као израз унутрашњих противречности криза је интернационализована на темељима међународног права. „Косовски преседан“ уздрмао је основе међународног права и створио двојне стандарде, које је својим Саветодавним мишљењем само потврдио Међународни суд правде Уједињених нација. На тај начин сила права уступила је пред силом моћи маргинализујући међународни правни поредак, па ће уколико се не нађе демократски компромис довести свет на ивицу новог Хладног рата.
СУВЕРЕНИТЕТ И МУЛТИЛАТЕРАЛИЗАМ
Традиционално схватање суверенитета које одликује врховност и независност државне власти од Вестфалског споразума до данас претрпело је значајне промене. Доминантнија међународна сила одувек је била реметилачки фактор државне суверености. Са увођењем мултилатерализма у међународне односе започет је процес институционалне „десуверенизације” инициран најпре прављењем светског система колективне безбедности, а затим и глобалним трговинским, монетарним, кредитним, једном речју економским потребама најразвијенијих. Институционализација силе у међународним оквирима манифестује се кроз статус и одлучивање сталних чланица Савета безбедности УН. Ерозија државног суверенитета присутна је и кроз функционисање војних савеза, а радикална теорија ограниченог суверенитета реализована је и кроз оружане интервенције над сувереним државама. И регионално организовање држава подразумева смањење суверености, а код стварања Европске заједнице/уније оно је резултирало стварањем наднационалне међународне организације.
ТТИП И СВЕТСКИ ПРИВРЕДНИ СИСТЕМ
Споразум о трансатланском трговинском и инвестиционом партнерству о ком преговарају САД и ЕУ за циљ има оснивање Трансатланске зоне слободне трговине. Предмет анализе су решења која предвиђа овај споразум, новине које доноси и последице које ће произвести у домену међународне трговине. Споразум је део концепта филозофије неолибералног капитализма и изградње глобалног униполарног поретка. Уговор је правни механизам којим Сједињене Државе желе да успоставе систем глобалног економског надзора над европском привредом преко мултинационалних корпорација на уштрб десуверенизације држава. Пројекат неолибералног развоја светског привредног система, чији је интегрални део ТТИП, својом нетранспарентношћу и предлозима који смањују овласти државе у јавном сектору, смањују европске еколошке стандарде, уводи нови начин решавања спорова, дерогира радничка права и протежира ГМО у прехрамбеној индустрији наилази на отпоре званичника европских земаља, најшире јавности, а посебно земаља БРИKС-а и Евроазијске уније. Циљ рада је да презентује и оцени предложена решења ТТИП-а, али и наговести алтернативе и социјално прихватљивија решења.
