Невена Јовановић

Актуелни оружани сукоб између Русије и Украјине последица је њиховог вишедеценијског сложеног и компликованог односа на који су утицале Сједињене Америчке Државе и државе Западне Европе. Организовање референдума и потписивање декрета о присаједињењу Крима и Севастопоља Руској Федерацији, затим сукоби у Донбасу који су трајали до 2018. године битно су нарушили политичке релације ове две земље које су биле део Савеза Совјетских Социјалистичких Република (СССР) све до 1991. када стичу своју независност. Ескалација континуирано лоших односа довела је до оружаног сукоба, али и до најзначајније политичке, економске и војне кризе чије је последице осетио цео свет.

Предмет истраживања овог рада јесте украјинска криза са освртом на суверенитет и територијални интегритет Украјине након одржаних референдума и придруживања четири регије (Доњецка, Луганске, Запорожја и Херсона) Руској Федерацији. Чланак има за циљ да укаже и истакне да кључни међународни актери који (ин)директно учествују у сукобу између Русије и Украјине имају различит приступ када је реч о суверенитету и територијалном интегритету Украјине, односно када је реч о суверенитету и територијалном интегритету Републике Србије, заборављајући на поштовање начела суверене једнакости држава. Другим речима, од избијања оружаног сукоба у Украјини фебруара 2022. године сведоци смо да државе чланице међународне заједнице, водећи се сопственим националним интересима, могу заузети различити став поводом суверенитета и територијалног интегритета одређене државе, као последицу различито формулисаних политика.

Изборним кампањама, као основним политичким активностима поклања се велика пажња, посебно у погледу финансирања трошкова изборних активности. Финансирање изборне кампање у Републици Србији регулисано је Законом о финансирању политичких активности којим се дефинишу и уређују извори, обим и ограничења, евиденција и контрола финансирања. По правилу, питање финансирања политичке кампање поставља се по завршетку изборног процеса, а као највећи проблем истиче се недовољна транспарентност, односно јавност података и контрола финансирања трошкова изборне кампање. Рад финансирање изборне кампање превасходно има за циљ да укаже на правну регулативу којом се регулише област финансирања политичких кампања у Републици Србији, а у вези са тим, посебну пажњу завређује контрола трошкова изборне кампање која је у надлежности Ангенције за борбу против корупције. Ниво политичке културе и политичке одговорности у Републици Србији указује на погодне услове за развијање политичке корупције коју је неопходно свести на најмању могућу меру. Имајући у виду наведено, строг надзор, прецизни и строжији прописи и већа транспарентност података о трошковима изборних активности политичких субјеката, могу допринети смањењу могућности за коруптивно деловање у области политике. Коначно, анализом правних докумената из области финансирања политичких кампања могу се дати предлози и препоруке за унапређење правних одредби из ове области.

У овом раду се анализира питање политичке одговорности носилаца извршне власти са акцентом на политички систем Републике Србије. Рад најпре указује на основно значење појма одговорности и његове облике, а затим посебну пажњу посвећује политичкој одговорности као једном од облика одговорности носилаца извршне власти. Аутор има за циљ да прикаже основне проблеме и узроке неостваривања политичке одговорности у Републици Србији и уопште, и да објасни због чега се, по питању успостављања политичке одговорности носилаца извршне власти ситуација неће ништа битно мењати у блиској будућности. Премда аутор обрађује питање политичке одговорности у Републици Србији, може се закључити да генерално посматрано ситуација је у готово свим државама и у свим политичким системима мање више слична и готово свака држава се суочава са истим проблемима, уз незнатне осцилације у разликама.