Никола Динић

ГРБ, ЗАСТАВА И ХИМНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ: ЗАШТИТА КРОЗ ПРЕКРШАЈНУ ОДГОВОРНОСТ

Грб, застава и химна су носиоци националног идентитета, те би њихово законско уређивање и заштита били од посебног интереса за сваку државу. Српско идентитетско лутање у двадесетом веку огледа се и у материји уређења државних симбола и недовољно уређеним начином њихове употребе. Усвајањем Закона о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије 2009. године, направљен је известан помак унапред у смислу да је тим законом уређено који су то симболи којима се Република Србија представља, основна правила о истицању грба и заставе, ограничења приликом њихове употребе, њихов изглед, химна и случајеви када се химна изводи, као и казнене одредбе за непоштовање одредби прописаних овим законом. Међутим, и поред тога материја која се тиче државних симбола и даље није адекватно регулисана у смислу прекршајне одговорности одређене категорије лица – могућих учинилаца прекршаја, остављајући на тај начин могућност за злоупотребе, односно за некажњено кршење законских одредаба које се тичу заштите државних симбола. Ту се пре свега мисли на категорију правних лица као субјеката прекршаја и то Републику Србију, територијалне аутономије и јединице локалне самоуправе и њихове органе. Када постоји законска обавеза употребе државних симбола од стране државних органа и организација, онда би свакако било оправдано прекршајну одговорност проширити и на ова лица.