Нина С. Планојевић
МОРАЛНЕ НОРМЕ И ГРАЂАНСКО ПРАВО СА ОСВРТОМ НА ПРАВА ПРОНАЛАЗАЧА
Предмет рада је анализа начина усклађивања грађанскоправних са моралним нормама, са акцентом на начину, код кога правно допуштено понашање одређују моралне норме, на чије поштовање правна норма обавезује, не наводећи их конкретно. Циљ аутора је да укажу на проблеме који при примени оваквих норми настају, углавном око утврђивања садржине морала. Аутори за пример узимају Закон о патентима, који патентирање проналазака допушта ако њихова комерцијална употреба, између осталог, неће бити противна моралу. Констатујући да су биотехнолошки проналасци најчешћи предмет процене о којој је реч, аутори износе бројне аргументе против овакве регулативе, закључујући да она није применљива у свакој грани права, а посебно не у патентном праву. То нарочито зато, што се и проналазак који због неморалности није патентиран ипак може користити. Стога је њихов предлог да се моралност комерцијалне употребе проналаска не процењује када он већ настане, у оквиру патентног права на основу правне норме која упућује на моралне; већ методом преузимања моралних норми у правне већ при регулисању (научних) истраживања која претходе настанку проналазака.
