Радмила Ћурчић

периодика

НЕОЛИБЕРАЛИЗАМ, ПРИВАТИЗАЦИЈА И СЛОМ РАДНИЧКОГ КАПИТАЛА

Приватизација, либерално тржиште, општа дерегулација, смањивање улоге државе у привреди (резање јавне потрошње и “политика штедње” на социјалном подручју) су основни стубови неолиберализма. “Нова економија” заснована на илузији власништва и тоталне приватизације јавног сектора постала je основа велике прерасподеле богатства и капита­ла, раслојавања друштва, незапослености и пораста сиромаштва, уз одвођење привреде и друштва у дубоку економску и социјалну кризу. Многе земље су у овом таласу неолибералне догме, која је запљуснула свет или је наметнута силом и уценама, некритички прихватиле основне ставове ове догме као и основне ин­струменте глобализације. Приватизација, која треба да се врши брзо, генерално, без обзира на методе, постала је главни хит и полуга “реформи” које се проводе у низу држава у свету. Она се узима као чудотворни лек који ће довести све при­вреде у транзицији (а тако и нашу) у модерно и развијено друштво. То je постала и “спасоносна формула” реструктрисања и реформисања друштва и привреде. Настао је и раширио се у светску привреду својеврсни приватно-својински фундаментализам. Из наведених разлога, а посебно што се и даље упорно проводи и поред катастрофалних резултата, у анализи се приватизација разматра као економски и социјални шок у Србији, доминација спекулативног финансијског капитала, ефекти и последице приватизације уз сукоб интереса рада и капитала. На крају се дају и одређени предлози за “спајање рада и капитала у предузећу” у функцији развоја и финансијског оспособљавања привреде.