Ранка Вујовић
ЗАБРАНА ТЕЛЕСНОГ КАЖЊАВАЊА ДЕЦЕ У СРБИЈИ
Разматрајући Други и Трећи периодични извештај Републике Србије о остваривању права деце гарантованих Конвенцијом о правима детета, Комитет Уједињених нација за права детета упутио је нашој земљи 41 препоруку за унапређење дечјих права, међу којима је и препорука о експлицитној забрани телесног кажњавања деце. Препоруком се сугерише потреба да се изричито законом забрани телесно кажњавање деце, да се та забрана прати и спроводи у свим окружењима и да се кроз подизање свести промовишу позитивни, ненасилни и партиципативни начини васпитавања. Питање допуштености телесног кажњавања деце одавно је тема око које у домаћој општој и стручној јавности не постоји сагласност, а наведеном препоруком је и међу стручњацима који сматрају да је телесно кажњавање деце апсолутно недопустиво, отворено питање степена усаглашености домаћих прописа о правима детета са међународним стандардима и праксом у тој области. И док једни сматрају да је домаћи правни оквир забране злостављања и занемаривања деце сасвим задовољавајући и да је Република Србија, управо уважавајући обавезе преузете потписивањем, потврђивањем или приступањем бројним међународним уговорима о људским правима и правима детета, своје унутрашње законодавство у пуној материји ускладила са захтеваним међународним стандардима, на нивоу појединих институција и тела задужених за праћење стања у области људских права и права детета провејава став да у нашој земљи телесно кажњавање деце ипак није законом забрањен начин васпитавања. Сврха овог рада јесте да представи, анализира и критички преиспита важеће прописе којима су у Републици Србији уређена права детета на достојанство и физички интегритет и да подстакне научну и стручну расправу о проблематичним подручјима правног регулисања предметног питања. Ово је важно и са аспекта унапређења садржине будућег закона о правима детета и заштитнику права детета, чији је нацрт недавно упућен на јавну расправу.
