Изабери језик:

Сања Домазет

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Факултет политичких наука, Београд

КРЕАТИВНО ПИСАЊЕ КАО АЛТЕРНАТИВА CABPEMEHOM НОВИНАРСТВУ

У теоријској литератури све чешће се cycpeћe појам „суноврат новинарства” који указује да ова професија пролази кроз једну од својих најтежих фаза. Та фаза обележена је процесом таблоидизације и свођења искључиво на једну од новинарских функција – забаву. Као одговор на новонастале светске медијске трендове намеће се литерарни журнализам. Главни циљ овог рада је да кроз студију случаја Србије истражи и опише да ли се и у којој мери елементи књижевног језика, као саставног дела литерарног журнализма и креативног писања, могу пронаћи у недељној штампи. Квантитативно-квалитативна анализа спроведена је у Недељнику. Резултати идентификују нове новинарске праксе и облике изражавања.

периодика

AНАЛИЗА РЕПОРТАЖА МИЛОША ЦРЊАНСКОГ ИЗ ХОРТИЈЕВЕ МАЂАРСКЕ

Тачно пре четири деценије, 30. новембра 1977. године, у Београду је преминуо Милош Црњански, једна од најзначајнијих личности српске књижевности XX века. О његовом књижевном раду написане су бројне студије, па ће се ауторка овог текста, усредсредити на Црњанског као новинара-репортера и то управо на његове репортаже написане из Хортијеве Мађарске. Наиме, не постоји рад који се бави овим новинским текстовима Црњанског, изузетно значајним, јер се односе како на политичку, социолошку, тако и на културну, идеолошку и друштвену стварност суседне Мађарске, у којој је једна од значајних националних мањина била и српска. Црњански је ове репортаже писао за дневни лист „Политика“, од 23.01. до 01.02.1923. године. Овај рад ће користећи анализу, лексичку, фонетску, стилску и научну, историјски и компаративни метод, показати атмосферу, политичке прилике, ратнохушкачко расположење мађарске тадашње власти, али и положај Срба, Јевреја и других мањинских народа. На крају рада, биће наведени сами закључци Црњанског, који су се испоставили као изузетно тачни, прецизни и антиципаторски – Мађарска јесте била спремна за рат, српска мањина је била с разлогом преплашена и спремна на сеобу, а Јеврејима је већ било забрањено да се уписују на универзитете.