Сања Стојковић-Златановић
ALTERNATIVE CARE FOR CHILDREN IN SOCIAL WELFARE SYSTEM – POLICY AND LEGAL CHALLENGES
The paper deals with the theoretical and legal practical foundation of the concept of alternative care for children in the social welfare system. Applying the human rights principle and child best interest doctrine along with the contemporary holistic and integrated approach to the research subject, we aim to identify the proper interpretation of the notion of alternative care for children in international, European and national domains. The recent case law of the European Court of Human Rights has beenconsidered as well. The role of civil society organizations in providing special care services for vulnerable populations such as children in terms of sustainable development agenda has been seen as a precondition for building a stable democratic and inclusive society when the world is facing significant challenges of natural hazards, climate changes and consequently,social inequities. Accordingly, an adequate policy and legal framework need to be developed including engagement of all relevant actors - public, private and civil organizations as well as the beneficiaries of services.
ПРАВО НА ПРИВАТНОСТ И ЗАШТИТА ГЕНЕТСКИХ ИНФОРМАЦИЈА У ОБЛАСТИ РАДА И ЗАПОШЉАВАЊА
Заштита генетских информација запослених, односно лица која траже запослење у контексту права на приватност добија на значају у условима развоја биотехнологије и потребе за обезбеђењем веће заштите основних права у оквирима концепта достојанства на раду. Применом упоредноправног и нормативног метода анализирана је заштита нарочито осетљивих података о личности, односно генетских информација са циљем утврђивања граница послодавчевих овлашћења и заштите његових легитимних интереса, са једне, и права радника на приватност, са друге стране. Заштита права на приватност генетских информација обезбеђује се у оквирима изричитих законских овлашћења послодавца у вези са превенцијом болести на местима рада, начела информисаног пристанка на предложену медицинску меру, где се ограничење права на приватност запосленог која нису у вези са конкретним радним односом, односно применом уговора о раду сматрају недозвољеним.
