Сеид Халиловић
ФИЛОЗОФСКЕ ОСНОВЕ ПОЛИТИЧКЕ ЈУРИСПРУДЕНЦИЈЕ У ИСЛАМУ
У овом раду желимо да се приближимо филозофским импликацијама одговора на питање о томе да ли посебан поглед на човека и свет у оквиру спознајног стадијума ислама производи одређене доктринарне и вредносне оквире политичког мишљења и живота. У вези са тим, потребно је анализирати тачан однос између исламске политичке јуриспруденције и политичке филозофије с обзиром на изворе спознаје у тим дисциплинама. Коришћењем традиционалне методологије изучавања писане баштине маркантних муслиманских јуридика и филозофа, можемо утврдити да когнитивна придруженост објаве и разума, односно интуитивне и рационалне спознаје у бројним политичким доктринама исламске јуриспруденције, открива иновативне и неизмерно продубљене хоризонте студија које су неколико векова обогаћивале научну традицију политичке филозофије у муслиманским друштвима. На основу утврђене онтолошке испреплетености егзотеричних политичких појава и езотеричне реалности вишњих ступњева човековог бића, муслимански јуридици се не ограничавају, у организацији и оријентисању свог политичког живота и мишљења, на сензибилну сферу постојања. Може се закључити да послеренесансни спознајни хоризонти и секуларно тумачење филозофских основа политике неће бити меродавни у нужној анализи и прогнозирању неочекиваних промена у савременим муслиманским друштвима која, чини се, све утицајније манифестују спознајну раскош своје религијске самосвести.
