Тијана Шурлан
(НЕ)ПРАВНА ПРИРОДА БРИСЕЛСКОГ СПОРАЗУМА
Рад је посвећен анализи правне природе Бриселског споразума. Основни циљ рада је да се посредством опредељења правне природе овог акта предвиде и последице које он може произвести у правном поретку Србије. Анализи се приступило на два колосека – међународноправном и уставноправном. У јавности и досадашњем категоризовању Бриселског споразума није постигнуто јединство у погледу његове правне природе у домену међународног јавног права, односно у категоријама међународно јавноправних института. Стога је у овом раду, у његовом првом делу, разматрано да ли је Бриселски споразум међународни уговор или је пак правни акт настао као продукт посредовања као мирног средства разрешења спорног питања. Закључак до кога се дошло је да Бриселски споразум не испуњава елементе за статус међународног уговора, али да свакако јесте правни, а не политички акт. Будући да је постављено питање уставности овог правног акта, настала је дилема на који начин би Уставни суд Србије требало да поступи. Имајући у виду да Уставни суд Србије још увек нема јасно изграђену доктринарну основу при одлучивању, дат је кратак теоријски и компаративни осврт на два дијаметрално супротна приступа при тумачењу устава: доктрина оригинализма и доктрина устава као „развијајућег стабла“. Анализа компаративне јуриспруденције наводи на закључак да постоји све већи тренд приближавања ове две доктрине у пракси, али да (уставно)судска контрола уставности никада не подразумева доношење одлука које директно противрече јасној и изричитој уставној норми. Дакле, због очигледне неуставности Бриселског споразума, без обзира на којој доктринарној основи ће засновати своју одлуку, Уставни суд нема други избор него да донесе одлуку о његовој неуставности.
ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ У МЕЂУНАРОДНОМ ПРАВУ – НОВА ОБЛАСТ МЕЂУНАРОДНОГ ЈАВНОГ ПРАВА
Аутори у раду анализирају и образлажу став који се односи на формирање нове области међународног јавног права-права ванредних ситуација. Посебно се истражују и дефинишу етапе развоја и стварања међународне сарадње у области природних непогода и удеса који стварају ванредне ситуације које могу бити и катастрофалних размера. При томе се прави разлика између међународне и регионалне сарадње. Аутори образлажу гледиште да се природне непогоде и техногени удеси као ванредне ситуације, требају у овој области међународног права посматрати као јединствени објекат, и да су одвојени од ванредних ситуација социјалног порекла – рата. Такође, у раду се презентира класификација извора – докумената, принципа и правне регулативе разматране области – међународног права ванредних ситуација.
