Вера Арежина

У раду се проучава методологијa истраживања у политичким наукама, од избора теме до дефинисања истрaживачког питања, предмета, циљева, хипотеза, метода, као и научног и друштвеног доприноса. Циљ овог рада је да прикаже и објасни методологију истраживања која се више деценија примењује у политичким наукама, и другим друштвеним наукама као што су педагогија, социологија, безбедност, право и војне науке, а у последњој деценији и у антропологији, медицини, као и у техничко-технолошким, рачунарским, математичким и другим наукама. Резултати овог рада треба да допринесу бољем разумевању методологије истраживања у различитим научним радовима, посебно у мастер раду и докторској дисертацији, као и да подстакну младе истраживаче да успешно спроводе своја истраживања у политичким и другим наукама.

Положај жене у Србији мењао се током деценија, од њене првобитне улоге мајке и домаћице унутар домаћинстава. Данас се жене у Србији налазе на значајним положајима, теже остваривању својих каријера, одавно имају и право гласа и одлучивања, али су уједно и даље стуб домаћинстава. Циљ овог рада је да прикаже и објасни колико се улога жене у Србији заиста променила и да ли жене данас уживају већа права него што су их пре имале. У раду је коришћен аксиолошки теоријско-методолошки приступ, као и комбиноване методе. Такође, кроз резултате истраживања које су спровели студенти друге године студија и академско особље Факултета политичких наука у Београду у априлу 2020. године, биће представљени и ставови 710 грађанки и грађана Србије по питању положаја жена на значајним друштвеним положајима. Поред тога, биће анализирани и њихови ставови и о другим аспектима који су кључни када се говори теми заступљености жена на значајним друштвеним положајима.

Већина земаља Магреба, односно Уније арапских земаља Магреба (УМА) суочава се са сличним еколошким проблемима, као што су пораст температуре и ширење пустиња (Мауританија, Либија, Алжир), оскудица питке воде, салинизација (Алжир, Либија, Тунис, и Мароко), пораст нивоа мора (Либија, Мароко, Тунис), смањење биодиверзитета, неконтролисана сеча шума, итд. Предмет рада односи се на унапређење сарадње и примену међународних споразума, програма и пројеката Уједињених нација и других међународних организација ради заштите животне средине у земљама Магреба. Осим тога, многи еколошки проблеми као што су оскудица пијаће воде, дуги сушни периоди, екстремне непогоде и друго, представљају озбиљну претњу за националну безбедност сваке државе. Циљ рада је да објасни како су неке земље Магреба, на пример Краљевина Мароко, примениле неке међународне споразуме и пројекте ради заштите животне средине и тако избегле многа превирања током и после тзв. арапског пролећа. Краљевина Мароко је у својој Националној стратегији о одрживом развоју и еколошкој политици применила многе међународне споразуме као што су Париски споразум из 2015, Агенда 21, Агенда 2030, као и принципе и циљеве одрживог развоја. Такође, у раду указујемо на значајну улогу Европске уније и других регионалних организација као што су Организација Афричке уније (АУ), Институт за Блиски исток и Магреб центар и друге за унапређење еколошке безбедности неких земаља Магреба.

У раду се истичу проблеми мерења у политичким наукама, и нека битна питања која се односе на проблеме дефинисања појма мерења, пре свега предмета мерења, елемената, процедуре мерења, као и квантитета и квалитета. Аутор предлаже концепт процеса и система мерења у поли­тичким и друштвеним наукама.