Веран Станчетић
СТРАТЕГИЈЕ ЛОКАЛНОГ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА НА ПОДРУЧЈУ АП ВОЈВОДИНЕ – ПАРТИЦИПАЦИЈА МЛАДИХ ПРИ КРЕИРАЊУ СТРАТЕГИЈА
Кључно питање овог рада су домети општина и градова АП Војводине у партиципацији грађана, приликом планирања локалног одрживог развоја. До одговора на ово питање долазимо тако што најпре образлажемо значај одрживог развоја, његову локалну димензију и неопходност партиципације грађана (електронска и традиционална). Потом је извршен „површински” сегмент анализе – анализира се стање локалних стратегија на подручју АПВ (њихово постојање и јавна доступност), односно склоност општина и градова Војводине ка стратешком управљању и одрживом развоју. Други сегмент анализе је продубљен, базиран је на емпиријској анализи узорка 312 испитаника од 18 до 25 година старости и фокусира се на стварну укљученост грађана приликом креирања и реализације локалних развојних докумената са посебним фокусом на младе и њихова гледишта на ова питања. У раду су изнети налази истраживања тј. перцепција младих људи када је реч о укључивању у локалне послове, одрживи развој и о партиципацији уопште. Иако живимо у информационом добу у коме постоје технолошки, али и формално-правни услови за партиципацију грађана, она се и даље процењује као недовољна. Стога сe у раду елаборирају разлози овакве ситуације и нуде смернице за унапређење ове области. У раду су коришћени примарни и секундарни извори. Анализом докумената дошли смо до података у вези са предметом истраживања. Реч је, превасходно, о квалитативној анализи примарних извора података, као и анализи домаће и стране релевантне литературе. Уз емпиријско истраживање, извршена је анализа постојећих студија у овој области. Дакле, коришћена је метода анализе (дескриптивна и експланаторна анализа) и метода синтезе, са циљем да се аргументовано дође до разумевања сложене целине.
МЕЂУОПШТИНСКА САРАДЊА У СРБИЈИ – МОГУЋНОСТИ И ПРАКТИЧНИ ДОМЕТИ
Предмет овог рада су међуопштинске сарадње сагледане као инструмент који може допринети унапређењу квалитета јавног управљања и демократије унутар једне државе. Циљ је да се представе различите форме међуопштинске сарадње и практични домети у европским државама те да се сагледа да ли је и у којој мери овај инструмент присутан у Републици Србији. У методолошком смислу чланак је првенствено заснован на приступима карактеристичним за студије јавних политика (анализа проблема и прескрипција) али и на општијим методама као што су компаративна метода и класификација.
У раду је дат приказ кључних изазова савременог управљања те различитих форми међуопштинских сарадњи уз објашњење на који начин оне могу допринети превазилажењу уочених изазова. Укратко је представљена пракса и врсте међуопштинских сарадњи у европским државама. Потом се ова проблематика анализира у контексту Републике Србије. Закључује се да је међуопштинска сарадња у Србији новија појава, да су тек недавно учињени први кораци ка њеном развоју али и да је реч о једноставнијим формама сарадње које за циљ имају уштеде и ефикасније располагање ресурсима. Још увек нема говора о интегративним формама међуопштинске сарадње које подразумевају заједничко управљање ширим подручјем (регионом). У закључку се дају препоруке у правцу даље афирмације и развоја нових форми међуопштинских сарадњи у Србији које могу бити алтернатива регионалној децентрализацији и тиме значајно допринети квалитету јавног управљања нарочито у контексту равномерног регионалног развоја, демократизације и европских интеграција.
