Веран Ж. Станчетић

Приказ књиге: Дејан Миленковић, Јавна управа – oдабране теме, Факултет политичких наука, Београд, 2013.

Почеци јавне управе као науке везују се за крај 19. века. Од тада па до данашњих дана она ће проћи кроз неколико фаза а актуелна фаза траје од седамдесетих година прошлог и уобичајено се назива нова јавна управа. Неколико је упоришних тачака или карактеристика нове јавне управе: фокусираност на динамику (промене) управе, интердисциплинарни приступ, фокус на концепт јавних политика те појава нових трендова (компаративна и развојна јавна управа и повећано интересовање за изучавање односа тржишта и државе). Када је реч о фокусу на динамику јавне управе мисли се пре свега на реформе управе које су подстакнуте тзв. кризом државе и управљања у другој половини двадесетог века. Бројна искуства и истраживања могућих одговора на кризу (реформе) су сублимирана у неколико основних модела: тржишни (вестминстерски), партиципативни (амерички) и децентралистички (холандско-дански) модел. Они се разликују међу собом у зависности од доминантног реформског инструмента односно прихваћеног реформског правца. Ова истраживања и модели могу нарочито бити корисна за државе у којима тек предстоји реформа и модернизација јавне управе. Ипак, око преношења искустава те оптималног одабира одређеног модела реформе у датој држави треба бити обазрив и претходно сагледати тренутну ситуацију и традицију схватања јавне управе.

Предмет овог рада је етика јавног сектора односно место и значај етике у политици и управи. Актуелизовано је питање нормативног и стварног у политици те извесна дискрепанција између декларативне политике и реалних резултата. Отворено је и питање да ли је за етички садржај погодна начелна или тзв. висока политика или пак њен извршни аспект тј. управа. Сходно томе треба дати и одговор на питање ко је гарант етике у јавном сектору, изабрана власт или професионална управа. Током развоја јавне управе одговори на ова питања су различити, у зависности од владајуће парадигме. Стога су у раду представљене парадигме етике јавног сектора од краја 19. века до данашњих дана. Циљ рада је да се на основу упознавања методолошких приступа и различитих парадигми идентификују могући концепти етике јавног сектора као и могућности њихове имплементације у пракси. У раду доминира методолошки приступ карактеристичан за науку о јавној управи и студије јавних политика. Феномен етике јавног сектора је обрађен уз коришћење дихотомије политика-управа.