Жељко Ж. Мирков
КОНСТАНТА АМЕРИЧКЕ СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ У ПРИНУДИ НАД СРБИМА ОД 1992. ГОДИНЕ
Константа америчке спољне политике која се примећује на тлу бивше Југославије је принуда над Србима. Светска доминација САД нашла је на том простору погодан полигон. САД могу пристрасно подржати кога желе против Срба који су на сваком месту, ма у ком положају, осетили непринципијелност те спољне политике. Губитак за Србе је добитак САД који се тако одужује својим савезницима у региону. Хрватској се подржала сецесија и дозвољено етничко чишћење Срба којима је сецесија Крајине ускраћена. У Босни и Херцеговини су Срби, иако аутохтони, сматрани агресором. У Србији је Косово и Метохија, духовни и историјски извор Срба, подржано за сецесију. Бомбардовање и претње су у региону примењиване само према Србима. Од Клинтона председници САД показују да није битно колико је нешто противправно или неправедно. Принуда је оставила трајну последицу на природу америчког приступа Балкану.
ДЕЛАТНОСТ РИЧАРДА ХОЛБРУКА У СВОЈСТВУ СПЕЦИЈАЛНОГ ИЗАСЛАНИКА ПРЕДСЕДНИКА АМЕРИКЕ 1995. ГОДИНЕ
Распад Југославије довео је до етничког насиља које је привукло пажњу председника Америке Била Клинтона. Претходни председник Буш је изолационистички гледао на Југославију дозволивши да се у једнополарном поретку створи хаос у Европи. Клинтон је одабрао да се посвети поједностављивању догађања на југоистоку Европе и за дипломатско обављање посла одабрао искусног Ричарда Холбрука. Да би Холбрук на Балкану имао потребну снагу снабдео га је овлашћењима претње и притисака на саговорнике уз веродостојност бомбардовања. Велики део времена проводио је у авиону и на крају, као круна деловања, у ваздухопловној бази Рајт Петерсон са кључним преговарачима о миру у Босни и Херцеговини.
