Зоран Грубишић
ПОВЕЗАНОСТ ПОЛИТИЧКИХ И ЕКОНОМСКИХ РЕФОРМИ У ПРОЦЕСУ ТРАНЗИЦИЈЕ - ИСКУСТВО ТРАНЗИЦИОНИХ ЗЕМАЉА, СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА СРБИЈУ
У овом раду аутори се најпре баве анализом феномена транзиције са посебним освртом на транзициони процес у Србији од октобарских промена 2000. године до данас. Транзиција, која означава темељне друштвено-политичке промене, представља важан појам политичке теорије и праксе, а због своје актуелности и данас се налази у жижи интересовања стручне и шире јавности, не престајући да изазива бројне полемике. Затим се, на основу теоријских разматрања и мноштва економских показатеља, као и искуства земаља које су прошле кроз транзицију, даје негативна оцена досадашњег тока транзиције у нашој земљи. У другом делу рада аутори се детаљније баве економским реформама, као и анализом искустава различитих транзиционих привреда. На основу ових теоријских и емпиријских анализа, долази се до закључка да су политичка и економска трансформација међусобно условљене. Методе коришћене у овом раду јесу аналитичка, епистемолошко-сазнајна и компаративна метода, као и методе економских и социолошких наука, што је омогућило мултидисциплинарни приступ.
НЕОЛИБЕРАЛИЗАМ И ПОЛИТИКА УСЛОВЉАВАЊА ММФ-А
У овом раду аутори се најпре баве анализом појма неолиберализам, који данас представља преовлађујућу економско-политичку доктрину и систем вредности и као такав представља интригантан појам политичке теорије и праксе. Образлаже се настанак и развој система неолиберализма и показује се у којим елементима се разликује у односу на класични либерализам. Затим се показује да се систем неолибералног капитализма, по мишљењу аутора, пре свега састоји у потчињености политике и демократских институција првенствено профиту. Оваква неолиберална стратегија оличена је, између осталог, у политици условљавања ММФ-а, па се аутори даље баве разматрањем ове политике, као и давањем критичких оцена њених циљева и резултата. На основу ових теоријских анализа и мноштва емпиријских индикатора аутори указују на постојање кризе легитимитета демократије, односно на супротстављеност политике корпоративне државе и циљева демократске политике.
