Зоран Павловић

периодика

ИДЕОЛОГИЈА И ПОЛИТИКА: ЗНАЧАЈ РАЗЛИКА У НИВОУ ОБРАЗОВАЊА ЗА ПОЛИТИЧКЕ ПОДЕЛЕ У СРБИЈИ И ЦРНОЈ ГОРИ

У литератури се већ неколико деценија говори о опадању значаја друштвених расцепа за политичко понашање, док вредносне и/ или културолошке поделе све више добијају на политичком значају. Према неким концепцијама у основи идеолошко-вредносних подела, попут дистинкције ауторитарно-либертаријанско, леже разлике у образовном нивоу. Потврда оваквих теза устав­ном долази из западно-европских земаља, где је веза образовања и класног статуса другачија него у бившим комунистичким друштвима. Предмет овог рада јесте значај образовног нивоа као детерминанте изборне одлуке, као и повезаност нивоа образовања са ауторитарно-либертаријанским ставовима у Србији и Црној Гори. Емпиријску основу рада чини серија истраживања јавног мнења која су у Србији спровођена у периоду 1990-2012. године (укупно 9 студија), односно од 2005. до 2015. године у Црној Гори (11 студија). Резултати анализе указују на то да међу присталицама различитих политичких партија како у Србији тако и у Црној Гори постоје значајне разлике у образовном нивоу. У оба случаја су, такође, регистроване значајне повезаности између нивоа образовања и ауторитарно-либертаријанских ставова која значајно разликују присталице политичких партија. Међутим, разлике у образовању се у Србији јасније повезују за доминантни вредносно-културолошки расцеп, док је у Црној Го­ри образовање много мање релевантно, уз тенденцију опадања са временом. У завршном делу резултати су дискутовани у кон­тексту општијег теоријског проблема, али и из перспективе потпунијег разумевања политичких подела у Црној Гори и Србији.

периодика

СУВЕРЕНИТЕТ И МУЛТИЛАТЕРАЛИЗАМ

Традиционално схватање суверенитета које одликује врховност и независност државне власти од Вестфалског споразума до данас претрпело је значајне промене. Доминантнија међународна сила одувек је била реметилачки фактор државне суверености. Са увођењем мултилатерализма у међународне односе започет је процес институционалне „десуверенизације” инициран најпре прављењем светског система колективне безбедности, а затим и глобалним трговинским, монетарним, кредитним, једном речју економским потребама најразвијенијих. Институционализација силе у међународним оквирима манифестује се кроз статус и одлучивање сталних чланица Савета безбедности УН. Ерозија државног суверенитета присутна је и кроз функционисање војних савеза, а радикална теорија ограниченог суверенитета реализована је и кроз оружане интервенције над сувереним државама. И регионално организовање држава подразумева смањење суверености, а код стварања Европске заједнице/уније оно је резултирало стварањем наднационалне међународне организације.