- Насловна
- Истраживачи
- Зоран Р. Пешић
Зоран Р. Пешић
Факултет за пословне студије и право Београд
ЛИДЕРСТВО ШЕСТ СТУДИЈА О СВЕТСКОЈ СТРАТЕГИЈИ - ОСВРТ НА КЊИГУ ХЕНРИЈА КИСИНЏЕРА
Осврт на књигу Хенрија Кисинџера ЛИДЕРСТВО: ШЕСТ СТУДИЈА О СВЕТСКОЈ СТРАТЕГИЈИ
ДА ЛИ СУ МОРАЛНЕ ВРЕДНОСТИ ВАЖНЕ? ПРЕДСЕДНИЦИ И СПОЉНА ПОЛИТИКА ОД ФДР ДО ТРАМПА
Осврт на књигу Џозефа Најa
Do Morals Matter? Presidents and Foreign Policy from FDR to Trump / Joseph S. Nye, Jr. - New York>Oxford University Press, 2020
МЕЂУНАРОДНИ ОДНОСИ И COVID–19
Аутор за предмет овог рада узима анализу међународних односа изазваних пандемијом COVID – 19 с циљем да укаже на виталност и примат неореалистичке теоријске парадигме у односу на неолибералну. У раду се након увода разматрају основна теоријска полазишта реалистичке и либералистичке теорије међународних односа и анализирају међународни односи из неореалистичке перспективе. У анализи су коришћена дескриптивна, аналитичка и синтетичка метода. У закључку је констатовано да је реалистичку визију међународних односа потврдила стварност изазвана кризом, а да је Србија у међународним односима била у различитим фокусима због појединих спољнополитичких потеза и да ће време показати колико ће то бити повољно или не по њен положај у међународним односима. Истовремено је проблематизован тренутан исход надметања ове две теоријске парадигме у контексту будућности њиховог значаја и егзистенције свих актера међународних односа, па сходно томе и најбољих могућих односа.
ИНСТИТУЦИОНАЛНА УПОТРЕБА ПОЛИТИЧКЕ ВОЉЕ У ЈАВНОЈ ПОЛИТИЦИ
Аутор полази од чињенице да је улога политичке воље као политичке појаве недовољно проучавана у јавној политици, а да је истовремено присутна у јавном дискурсу најчешће констатацијом да за конкретну јавну политику нема политичке воље. Предмет рада је политичка воља у јавној политици, а циљ да се политичка воља објасни као политичка појава и да се укаже на могуће параметре њеног присуства/одсуства и утицаја на јавну политику. У раду су коришћене дескриптивна, дедуктивна и аналитичко-синтетичка метода. Закључено је да политичка воља има важан утицај у одлучивању и спровођењу јавне политике, да је могуће проценом одређених компоненти и њихових параметара уочити њено присуство, односно њену трансформацију од воље за нешто у вољу против нечега, а да је одговорност највећа препрека самовољи.