Зоран С. Николић
НЕКЕ ОСОБЕНОСТИ МЕТОДОЛОГИЈЕ, МЕТОДА И ИСТРАЖИВАЊА СОЦИОЛОГИЈЕ ПРАВА
Мада метод социологије права није оригиналан, он се неизоставно мора прилагодити особеностима садржине њеног предмета. Проблеми метода социологије права се могу поделити у две групе: а) важност и сложеност правног подручја за живот друштва захтевају и виши степен развијености метода који би био у стању да што поузданије одговори задацима који исходе из нормативног, б) модерта настојања транспоновања социологије права у примењену науку подразумевају и снажење сазнајних могућности њеног метода. Криза социологије у научно-сазнајном погледу је у великој мери узрокована кризом њене методологије. Мало је емпиријских изучавања примарних и секундарних појава права. Разлози су друштвене, кадровске и методолошке природе. Мноштво правних, политичких, економских и друштвених дисперзија на ширем друштвеном плану условљавају посебност приступа у изучавању појава права. То би требао бити увод у обухватност сазнања до којих долази ова али и друге науке, а која би социологија права сажимала у сопствени научни систем. Са друге стране, може се десити да се националне социологије права затворе у своја дворишта и да узрокују стварање низа засебних националних социологија права. У већини земаља које се озбиљно баве овом граном социологије, већ неколико деценија се настоји изградити интердисциплинарна или мултидисциплинарна социологија права. Овде није реч о посебном приступу већ о намери да ова грана социологије добије такав научни карактер који би полазио од основног обележја метода социологије глобалности у приступу проучавања конкретног предмета. Данас су све интензивнији покушаји да се нађе начин преображаја социологије права у изразито примењену науку. Тако фундирана социологија би имала значајан ангажман нарочито у неким областима права попут купопродајних уговора, појава криминала и насиља, породичног права као и у погледу помоћи законодавцима и судијама.
