Зоран Видојевић

Никада капитализам није био тако јак као што је данас. Такође, никада левица, у глобалним размерама, сагледавана као целина, за последњих неколико деценија, није била тако слаба као сада. Та два процеса тесно су повезана. Из таквог стања јавља се потреба за обновом Марксове мисли, али не и за њеном апсолутизацијом. Основне категорије те мисли су вишак вредности, профит, експлоатација, али и револуционарна пракса, слобода, социјална правда. Он врши анализу суштине капитализма, али је не своди на истраживање њене економске саставнице, него ту анализу усмерава и на услове, као и субјекте укидања и превазилажења капитализма. По њему, кључни субјект радикалне измене капиталистичког система је револуционарна радничка класа. Историја је показала да та класа није била оно што је Маркс од ње очекивао. Данас је неопходно трагати за плуралистичким субјектом укидања и надилажења капитализма и за револуцијом која ће сједињавати све капитализмом, поготово овим данашњим, крајње суровим - угрожене друштвене скупине, одговарајуће знање и општељудске вредности. Марксове основне категорије и сада су неопходне, али не и довољне за дубинске прогресивне промене и идејну основу ововремене левице. Но, иако његова мисао мора да се иновира у складу са суштинским процесима савременог доба, она није бивша него умногоме и сада актуелна. Укидање и надилажење капитализма је цивилизацијски, вишезначни и неизвесни посао. Нема тог историјског субјекта који то може сам да обави нити аутора који ће га потпуно осмислити. Боље друштво, поготово бескласно, није ничим загарантовано. Оно је само једна, веома тешко остварљива могућност, и то на дугу временску стазу., а обновљени марксизам само једна од теорија која је ка томе усмерена. Ниодкога и никада, те стога и од осавремењеног Маркса, не би се смео правити бог људског препорода. То је поука целокупне историје, посебно прошлог и почетка овог столећа.

У овом тексту ћемо се бавити критиком неолибералног концепта и његовим утицајем на живот „обичног“ народа. Рад је подељен на два дела. У првом делу рада бавићемо се анализом неолиберализма и рационалности док ћемо у другом делу пажњу посветити континуитету империјализма који је заснован на неолибералној логици.

Левица je у највећем делу света разбијена и толико увучена у систем да ју је тешко препознати, без обзира на то што би суровост нелолибералног капитали­зма требало да доведе до њеног јачања као реакција на овакво стање. Пораз левице је увелико утицао на глобалне, регионалне и локалне прилике у друштву. У циљу анализе положаја и улоге левице у савременом друштву овајрад је подељен на три дела. У првом делу аутор анализира главне комунистичке партије и њихову метаморфозу. У другом делу се анализира распад левице на просторима Европе као и неуспех социјалдемократије. У последњем, трећем делу, се разматра нови социјализам и драма епохе.

Демократија у свом либералном, данас доминантном виду, упркос свом ширењу, инклинира историјском заласку, пре свега због своје потчињености профиту. Услед тога настаје незадржива редукција њеног садржаја на процедуру. Њене социјалне и моралне саставнице у највећем броју случајева или се маргинализују, или поништавају. Запоставља се кључно питање њене сврхе и њеног смисла. Светска политичка кретања и начини организације јавног живота нису у знаку опште прихваћености, нужног раста и неизбежне историјске победе либералне демократије. Ипак, и поред свих својих великих ограничења, она је допринела нестанку, или, бар, смањењу тиранских режима. Услед дубоке и трајне кризе неолибералног капитализма и њених последица, које битно утичу и на стање либералне демократије, јачају могућности настанка новог таласа маскираних и отворених ауторитарних, чак и (нео)тоталитарних система, али и радикалне демократије. Епохална збивања, пре свега нова историјска неизвесност, “криза живљења” и ризици глобалног карактера отварају питање потребе и реалних изгледа демократско-либералног социјализма.

Излагање на промоцији књиге Вјерана Катунарића "Свјетски антибарбарус, о узроцима пропасти бившег и надоласка новог социјализма" (Филозофски факултет у Београду, 29 мај 2014), издавач Друштво „Повијест изван митова“, Загреб, 2013.