ПРАКСЕОЛОШКИ АСПЕКТ АРОНОВЕ ТЕОРИЈЕ МЕЂУНАРОДНИХ ОДНОСА

Срђан Ж. Словић

Сажетак

Реалистичким теоријама међународних односа се приговарало да политику представљају као аутономну сферу која искључује моралне елементе и, стога, умањује веру у прогрес. Многи су сматрали да и Рејмон Арон (Raymond Aron) заступа ту тезу, што се дубљом анализом показало нетачним. Арон у одређеним моментима подржава Моргентауа (Hans Morgenthau), али и иде много даље од њега. Арон није заговорник придавања веће улоге моралности у међународним односима, али он одбија и чисто макијавелистичко тумачење међународних односа засновано на борби за моћ. Арон је реалиста и либерал. Заступа средњи пут односа између морала, права и међународних односа. То је пут тзв. „морала мудро­сти“ („morale de la sagesse“) чиме покушава да измири макијавелистичку мудрост са захтевима Кантовог пацифицираног света. Бити на овом средњем путу није нимало лако, јер се ради о помирењу воље у државу уз перманентно присутну свест о постојању транснационалног друштва и потребе постојања плуралитета мишљења уз неизбежни прогрес човечанства. Арон изражава песимизам у погледу могућности да међународно право буде ефикасан регулатор односа међу државама, јер оно пати од суштинске несавршености. Државе нису вољне да се потчине једном врховном арбитру, а нису ни способне да се потчине једном општем праву. Логичан епилог овога је песимизам, који није објективан научни резултат, те је и предмет критика теоретичара инспирисаних нео­функционализмом и неолиберализмом.

Референце

1. Аћимовић Љубивоје, Наука о међународним односима теорије и истраживачки правци, Савремена администрација, Београд, 1987.
2. Aron Raymond, Études politiques, Gallimard, Paris, 1972.
3. Aron Raymond, Histoire et dialectique de la violence, Gallimard, Paris, 1973.
4. Aron Raymond, Paix et guerre entre les nations, Calman Lévy, Paris, 1962.
5. Barry Buzan, People, States, Fear The National Security Problem in International Relations, Wheatshenf Books, Brighton, Sussex, 1983.
6. Cozette Murielle, „Raymond Aron and Morality of Realism“, Research School of Australian and Asian Studies, No 5, Canberra, 2008.
7. Fukuyama Francis, La fin de l’histoire et le dernier homme, de l’an­glais par Denis-Armand Canal, Flammarion, Paris, 1992.
8. Morgenthau Hans, In Defence of National Interest: A Critical Examina­tion of American Foreign Policy, University Press of America, DC Was­hington, 1982.
9. Словић Срђан, „Традиционални концепт односа између силе, моћи и националног интереса у међународним односима“, Политичка ревија, бр. 3/2010, Институт за политичке студије, Београд 2010.
10. Вујадиновић-Милинковић Драгица, Политичке и правне теорије, Правни факултет, Београд, 1996.
11. Walzer Michael, Just and Unjust Wars: A Moral Argument with Histori­cal Illustrations, Basic Books, New York, 1992.