КЕТМАН – ТРАНСИДЕОЛОШКИ ФЕНОМЕН ИЛИ ПОЈАМ КОЈИ МАСКИРА СТРАХ И ОПОРТУНИЗАМ

Др Милена Пешић

Сажетак

Основни циљ овог рада је разматрање плуралне при­роде феномена „кетман“ који се као вештина дволичности истовремено манифестује у сфери (политичке) комуникације, у социјално-психолошкој равни и на индивидуалнопсихолошком плану. Овако сагледан, „кет­ман“ се показује и као облик дисимилације, скривена форма (политичког) неслагања и као систем реаговања на политичку репресију, односно друштвено обликована форма скривања, те као такав представља трансцивилизацијски и трансидеолошки феномен који завређује научно истраживање.

Референце

1. Baehr, P., Hanah Arendt, totalitarianism and the social science, Stanford University Press, Stanford, California, 2010.
2. Donskis, L., Modernity in crisis: a dalogue on the culture of belonging, Palgrave Malcmillan, Hounmils Basingstoke, Hampshire, RG21 6XS, 2011.
3. Зиројевић О, „Кетман“, Република, год. Х, (1998) бр. 197.
4. Јанда, М., „Ко то тамо кетмани“, Република, Београд, год. X (1998), бр. 194-195. http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/98/194/194_13. HTM
5. Колаковски, Ј., Ђаво у историји, Глас, Бања Лука, 1989.
6. Милош, Ч., Заробљени ум, Београдски издавачко-графички завод, Бе­оград, 1985.
7. Милошевић, Н., Антиномије бољшевичких идеологија: бошевизам, стаљинизам, марксизам, Београдски издавачко-графички завод, Бе­оград, 1990.
8. Милошевић, Н., „Социјална психологија стаљинизма“, поговор издању Заробљени ум, 253-335, Београдски издавачко-графички завод, Београд, 1985.
9. Пешић, М., Новаковић, А., Слобода и јавност, Институт за политичке студије, Београд, 2008.
10. Росић, Љ., „Заробљени ум Чеслава Милоша у српској публицстици“, Сто година полонистике у Србији, зборник радова са јубиларног научног скупа, Катедра за славистику Филолошког факултета Универзитета у Београду, Славистичко друштво Србије, Београд, 1996.