Изабери језик:
Тема броја

СРБИЈА: ИСКУШЕЊА ТРАНЗИЦИЈЕ И ЕВРОИНТЕГРАЦИЈЕ

ТРАНЗИЦИОНИ И КОНСОЛИДАЦИОНИ ПРОЦЕСИ У ХРВАТСКОЈ И СРБИЈИ: КОМПАРАТИВНА АНАЛИЗА

Сажетак

Процеси транзиције и демократске консолидације у Хрватској и Србији, предмет су нашег проучавања, као и идејне матрице на којима се започиње и опстојава, у дужем временском периоду, формирање новога политичког поретка. То су, превасходно, идеје o изградњи националне државе, као упоришта за успо стављање посткомунистичког политичког система у овим државама, те извор легитимности нобихрежима.

 

кључне речи:

Референце

    1. Ash T G., Mi građani 1989. Svjedočanstva iz Varšave, Budimpešte, Ber­lina i Praga, Zagreb, 1993.
    2. Бачић А., „Уставно уређење у Републици Хрватској (1990-2002)“, у: Између ауторитаризма и демократије Србија, Црна Гора, Хрватска, том I, Београд, 2002.
    3. Биланџић Д., Хрватска модерна повијест, Загреб, 1999.
    4. Бувач Д., Националетатизам – Хрватски економски случај, Загреб, 1994.
    5. Vladisavljevic N., Serbia’s Antibureaucratic Revolution: Milosevic, the Fall of Communism and Nationalist Mobilization, London, 2008.
    6. Вркатић Л., О конзервативним политичким идејама, Нови Сад, 2009.
    7. Вујадиновић Д. (уред.), Између ауторитаризма и демократије Србија, Црна Гора, Хрватска, том I, Београд, 2002.
    8. Димитријевић Н., „Уставна демократија за Југославију: између ре­форме и револуције“, у: Између ауторитаризма и демократије Србија, Црна Гора, Хрватска, том I, Београд, 2002.
    9. Драговић-Сосо Ј., Спасиоци нације. Интелектуална опозиција Србије и оживљавање национализма, Београд, 2004.
    10. Ђукић С., Како се догодио вођа, Београд, 1992.
    11. Закошек Н., „Легитимирање поретка“, у: Лексикон темељних појмова политике, Загреб, 1990.
    12. Закошек Н., Политички сустав Хрватске, Загреб, 2002.
    13. Закошек Н., „Democratization, State-building and War: The Cases of Serbia and Croatia“, Democratization, vol. 15, no. 3/2008.
    14. Јовић Д., Југославија – држава која је одумрла. Успон, криза и пад Кардељеве Југославије (1974-1990), Загреб, 2003.
    15. Каплан Р. Д., Балкански духови, Београд, 2004.
    16. Касаповић М., Шибер И., Н Закошек., Бирачи и демокрација, Загреб, 1998.
    17. Линц Х., Степан А., Демократска транзиција и консолидација, Београд, 1998.
    18. Лутовац З. (прир.), Политичке странке и бирачи у државама бивше Југославије, Београд, 2006.
    19. Малдини П., Политичка култура и демократска транзиција у Хрватској, Дубровник, 2011.
    20. Малешевић С., Идеологија, легитимност и нова држава. Југославија, Србија и Хрватска, Загреб/Београд, 2004.
    21. Merkel W., Ukotvljene i manjkave demokracije, Politička misao, Vol. XLIII, br. 1/2004.
    22. Merkel W., „Democracy through War?“, Democratization, vol. 15, no. 3/2008.
    23. Молнар А., Опроштај од просветитељске идеје уставотворне скупштине? О ротационом кретању револуције у Србији, 2000-2007, Београд, 2008.
    24. Muller J-W., Constitutional patriotism, New Jersey, 2007.
    25. Орловић С., Политичке партије и моћ, Београд, 2002.
    26. Орловић С., Политички живот Србије између партократије и демо­кратке, Београд, 2008.
    27. Павловић Д. (прир.), Развој демократских установа у Србији де­сет година после, Београд, 2010.
    28. Подунавац М., „Легитимитет“, у: Енциклопедија политичке културе, Београд, 1993.
    29. Подунавац М., Принцип грађанства и поредак политике, Београд, 1998,
    30. Подунавац М., Пут Србије ка нормалној држави, Република, бр. 318­319, Београд, 2003.
    31. Подунавац М., Поредак, конституционализам, демократија, Београд, 2006.
    32. Подунавац М., „Реконституција модерне државе и нације“, Посебни отисак из Гласника Одјељења друштвених наука ЦАНУ, бр. 19, Под­горица, 2008.
    33. Подунавац М., „Легитимност и страх у делима Гиљерма Ферера“,  Политичке песрпективе, 1/2011.
    34. Прпић И., Пуховски Ж., М Узелац. (ур.), Лексикон темељних појмова политике, Загреб, 1990.
    35. Пусић В., Владаоци и управљачи, Загреб, 1992.
    36. Радосављевић Д., Елите и трансформација, Нови Сад, 2001.
    37. Радосављевић Д., „Политичке елите у социјалној трансформацији од колективистичког ка либерално-демократском етосу“, Анали пословне економије, Бања Лука, бр. 2/2008.
    38. Слапшак С., Шта је изазвало рат у Југославији, Београд, 1992.
    39. Стоиљковић З., Партије и партијски систем Србије, Београд, 2006.
    40. Ташић П., Како је убијена друга Југославија, Скопље, 1994.
    41. Фира А., Енциклопедија уставног права бивших југословенских држава, том III, Уставно право Републике Словеније, Републике Хрватске, Републике Македоније, Нови Сад, 1999.
    42. Хантингтон С. П., Трећи талас, Београд, 2004.
    43. Хејвуд Е., Политика, Београд, 2004.
    44. Хејвуд Е., Политичке идеологије, Београд, 2005.
    45. Хењак А., „Страначка идентификација и границе страначке мобилизације у Хрватској након 2000. године“, Политичке песрпективе, 1/2011.
    46. Хорват Ј., Странке код Хрвата и њихова идеологија, Београд, 1939.
    47. Cviić/P. Sanfey K., Jugoistočna Evropa. Od konflikata do saradnje, Za­greb, 2008.
    48. Шувар С., Хрватски карусел, Загреб, 2004.
периодика Политичка ревија 3/2012 УДК: 316.42(497.11)(497.5) 225-250