РИМСКА ДРЖАВНО-ПРАВНА ТРАДИЦИЈА У КОНТЕКСТУ ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА СРБИЈЕ

Жика Бујуклић

Сажетак

На основу правно-историјске и политиколошке анализе развоја модерне Србије, аутор испитује утицај својинске структуре, официјелних идеолошких концепата и нормативних решења на реципирање римске правне традиције код нас. Указујући на бројне парадоксе у односу према овој научној дисциплини од Другог светског рата до данас, он долази до закључка да у процесима европских интеграција, римско правно наслеђе није баласт, већ неизбежан услов за успешно укључивање Србије у тај глобални цивилизацијски пројекат. Аутор истиче да су правни и политички концепти античког Рима непосредно утемељени у идеји обједињавања европских држава у Унију. Укидањем граница, обезбеђивањем јединственог економског простора, увођењем истоветне валуте, доминацијом само једне војне структуре, као и посредним наметањем енглеског језика као есперанта свих Европљана, обједињена је обимна територија која је у тој мери била интегрисана управо у Римском царству. Аутор закључује да је насилним распадом Југославије учињен ретроградни процес, којим је (попут процеса средњовековне феудализације) уситњена јединствена територија, распарчане економије и оснажени етнички антагонизми. У том дегенеративном процесу и Србија је скренула са европског пута, којим је већ пошла по ослобођењу од Отоманске власти. Аутор сматра да у тежњи ка европским интеграцијама Србија може успети само ако њена интелектуална, а поготово владајућа елита има као узор већ раније пређени пут. Прожимање културних утицаја у Србији било је увек далеко снажније када је она била економски јака и када је имала духовну елиту која је могла да те процесе препозна и прихвати.

Референце

1. Bujuklić, Žika, Forum romanum kao izazov za moderna istraživanja, Antika i savremeni svet, Društvo za antičke studije Srbije, Beograd, 2007
2. Bujuklić, Žika, Forum romanum. Rimska država, pravo, religija i mitovi, Beograd,
3. Бујуклић, Жика, „Три епохе, један правни концепт, ius civile, ius commune, ius Europaeum“, Зборник Матице српске за класичне науке, Нови Сад, 14 /2012.
4. Cannata, Carlo, Fondamenti del diritto europeo, vol. I, Torino, 2005.
5. Cicero, De republica, De Legibus, Loeb Classical Library, XVI, Harvard University Press, London, 1997.
6. Јовановић, Миодраг и Тркуља, Јовица (уредници), Сто шездесет пет година Правног факултета Универзитета у Београду (1841-2006), Правни факултет, 2006.
7. Мazzolani, Lidia Storoni, The Idea of the City in Roman Thought, Massachusetts,
8. Лешјанин, Рајко, Инштитуције римског права, Београд, 1857.
9. Mauroti, Laura Solidora, La tradizione romanistica nel diritto europeo, II, Torino, 2010.
10. Оболенски, Димитри, Византијски комонвелт, Просвета, Београд, 1996.
11. Стојчевић, Драгомир, Римско приватно право, Савремена администрација, Београд, 1985.
12. Суботић, Милан, „Москва као Трећи Рим, прилог историји руског месијанизма (I део)“, Филозофија и друштво, Београд, 1/2011, стр. 167-192.
13. Табороши, Светислав и Ханцовска, Мариа (уредници), Право у транзицији, Србија-Словачка, Правни факултет у Београду, Београд, 1999.
14. Татић, Душан и Ускоковић, Ђорђије (уредници), Универзитет у Београду 1838-1988, Савремена администрација, Београд, 1988.
15. http://www.rtv.rs/sr_lat/politika/za-sedam-meseci-vlada-donela-skoro-200-uredbi_208942.html