СТРАТЕГИЈА ПРОШИРЕЊА ЕУ 2014-2015 – НОВИ ПРИОРИТЕТИ/ СТАРЕ ОБАВЕЗЕ

Др Јелена Тодоровић Лазић

Сажетак

Предмет овог чланка представља анализа значаја који има јавна управа у државама кандидатима и потенцијалним кандидатима за чланство у ЕУ током процеса придруживања ЕУ. При томе, треба имати у виду да су администра­тивни капацитети један од важних критеријума за коначну оцену спремности неке државе да постане чланица Европске уније. Полазна тачка у овој анализи јесте Стратегија проширења Европске уније 2014-2015. која као први приори­тет и кључни изазов за наредну годину доноси неопходност реформе јавне управе у државама, међу којима je и Србија, које имају стратешко опредељење да постану чланице ЕУ у догледној будућности. Затим се прелази на преглед тренутног стања јавне управе у Републици Србији и даље кораке који ћe у погледу реформе јавне управе бити учињени. Циљ рада јесте да покаже колико Србија касни са реформом јавне управе и изградњом институција будући да је то један од битних предуслова за спровођење acquis communautaire-a.

Референце

1. „Европски принципи за државну управу”‘ СИГМА радови бр. 27, Европски покрет у Србији, Канцеларија за придруживање ЕУ Владе Републике Србије, Београд, 2006.
2. „Извештај о напретку Србије за 2014. годину”, Европска комисија, Брпсел, СВД (2014) 302.
3. „Стратегија реформе државне управе у Републици Србији”, Влада Републике Србпје, Београд, 2004.
4. „Стратегија реформе јавне управе у Републици Србији“, Влада Републике Србије, Београд, 2014.
5. Communication from the Commission to the European Parliament and the Council, Enlargement Strategy and the Main Challenges 2012-2013, Biyssels, COM(2012) 600.
6. Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions, Enlargement Strategy and Main Challenges 2014 15, Bryssels, COM(2014) 700.
7. Goetz, Klaus, „The New Member States and the EU: Responding to Europe“, in: Simon J. Bulmer, Christian Lequesne (eds), The Member States of the European Union, Oxford University Press, Oxford, 2005.
8. Grabbe, Heather, „Europeanization Goes East: Power and Uncerta­inty in the EU Accession Process“, http://ceses.cuni.cz/CESES-141-versionl-3_l Grabbe_2002_pdf, (pristupljeno 16.11.2014.)
9. http://www.eyropa.rs/mediji/najnovijevesti/3914/Novi+ekonom-ski+pristyp+Eu+prema+3apadnom+Balkany++.html#sthash.dpyf
10. http://www.politika.rs/rybrike/Svet/Jynker-Narednih-pet-godina-bez-novih-clanica-EU.lt.html
11. Lazarević, Milena, Marié, Sena, Orza, Amanda, Kreiranje politike i pregovori za pristupanje EU, Deutsche Gesellschaft für Interna­tionale Zusammenarbeit (GIZ), Beograd, 2013.
12. Peters, Guy, Pierre, Jonn, Handbook of Public Administration, SA­GE Publications, New York, 2007.
13. World Bank, „EU-8: Administrative Capacity in the New Member States: The Limits of Innovation?.” 2006.
14. Илић, Миле, Илић Петковић, Александра, Јовановић, Ми­лан, „Достигнућа стратешког приступа у реформи државне управе у републици Србији у процесу прикључења Европској унији“, Teme, бр.4, Октобар-Децембар 2013, Ниш, стр. 1749-1762.
15. Мишчевић, Тања, „Мадридски критеријум: административни капацитети као услов чланства у ЕУ“, Изазови европских интеграција – Часопис за право u економију европских ин­теграција, бр. 1, Службени гласник, Београд, 2008.
16. Младеновић, Слађана, Тодоровић, Јелена, „Реформа правосуђа и јавне администрације у Србији у контексту политике условљавања ЕУ“, у: Стратешки правци развоја и утврђивања положаја Србије у савременим међународним односима, (ур. Марко Николић, Драгољуб Тодић), Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2013.
17. Тодоровић, Јелена, „Реформа државне управе у Србији и про­чее европских интеграција“, Политична ревија , Институт за политичке студије, Београд, бр. 3/2012.