ИНВЕСТИЦИОНИ ПОТЕНЦИЈАЛ СРПСКЕ ДИЈАСПОРЕ ЗА УЛАГАЊА У НАШУ ПРИВРЕДУ – РЕАЛНОСТ ИЛИ ИЛУЗИЈА

Владимир В. Првуловић

Владимир М. Вучковић

Сажетак

Дознаке су за Србију најважнији извор иностраног капитала, али се дијаспори и приливу дознака посвећује мало пажње. У ра­ду разматрамо различите карактеристике српске дијаспоре, могуће мотиве за слање дознака и начине за каналисање дознака у продуктивне сврхе. С обзиром на велику разједињеност српске дијаспоре, као и лоша искуства са улагањем у развој матичне државе, не тре­ба очекивати велике ефекте од позива на помоћ и на патриотизам. Ефикасан приступ српској дијаспори подразумева развој нових односа и нове понуде за улагање у матицу.

Референце

1. Global Economic Prospects, (2006). Economic Implications of Remittances and Migration, World Bank.
2. Николић, М. (2006). “Макроекономски ефекти помоћи и дознака” , НБС Центар за истраживања, мај.
3. Ketkar, S. and Retha, D. (2007). “Development Finance Via Diaspora Bonds”, World Bank Policy Research Working Paper 4311.
   
4. Ketkar, S. and Retha, D. (eds.), (2009). Innovative Financing for Development, World Bank.
5. Пелевић, Б. (2009). “The Microeconomics of Migrants’ Remittances”, Scientific Review 38.
6. Ratha, D. (2007). “Leveraging Remittances for Development”, Migration Policy Institute Policy Brief, June.
   
7. Ratha, d. and Riedberg, (2005). “On Reducing Remittances Costs”, World Bank Working Paper, May.
8. UN Economic Commission for Europe, (2007). Financing Innovative Develop­ment.