ЛОГОС И НАРАТИВ
Сажетак
Разумем Србе зашто се љуте. Тако гласи наслов интервјуа
са Алексисом Трудом који је водила Гордана Поповић у
„Политици“ од 26. децембра 2020. Труд је професор историје на
Универзитету у Версају, у Француској, а повод за разговор је био
објављивање његове књиге Француска и Србија. Векови прије-
тељства у издању Завода за проучавање културног развитка(2020).
У интервјуу се мало говорило о поменутој Трудовој књизи
а више о болној теми: чињеници да се током деведесетих година
20. века Француска, која је била пријатељ Срба и Србије, сврстала
међу српске непријатеље. Професор Труд је изнео више детаља
који такво понашање Француза објашњавају (а не оправдавају).
Најдрастичнији је детаљ о томе како се понашао Бернар Анри
Леви, који је снимио филм о Алији Изетбеговићу. Рекао је да би
могао да сними и филм о Милошевићу ако му се такав филм на-
ручи (и плати). И овај интервју је показао да Алексис Труд сао-
сећа са српским народом и разуме његове проблеме.
У овом интервјуу, међутим, ни једном није употребљен
израз наратив. Тај израз у новије време српски политички анали-
тичари изговарају у разним телевизијским емисијама кад хоће да
означе ситуацију у којој су се последњих деценија нашли и Срби
и Србија. Овим изразом они означавају оно исто што и Алексис
Труд у свом излагању: неоправдано створену негативну слику о
Србима. Посредно и Труд потврђује да је и Французима током
90-тих био наметнут наратив по коме су Срби представљени као
„лоши момци“ и да зато није било тешко ни француску јавност,
као ни јавност Запада, окренути против њих. Однос Запада према
Србима наметао је новостворени наратив. Једна од видљивих
последица тог наратива била је: да су се готово све јеврејске орга-
низације у Америци листом окренуле против Срба. По овом на-
ративу, раширеном у Америци, Срби су и у прошлости били на-
род који је другим народима стално правио проблеме. Срби су и-
зазвали Први светски рат, а чинили су проблеме и током Другог
светског рата, а поготово у годинама разбијања Југославије. Да
нема тих злочестих Срба, у Европи би се живело мирно. Поли-
тички лидери западних земаља утркивали су се ко ће се што горе
односити према овим лошим момцима. Треба да буде запамћено
да је председник Америке Бил Клинтон јавно изнео став да
Србију треба вратити у ледено доба, а председник Француске Жак
Ширак је Србе упоређивао са животињама које треба уништити.
У годинама разбијања Југославије, током деведесетих, док
се градила оваква слика о Србима, било је и у свету појединаца
који су изражавали став да је таква слика неправедна и, дугорочно
гледано, неодржива. Таква слика је обично тумачена као вид не-
пријатељске пропаганде. Помињан је Хитлеров министар пропа-
ганде Гебелс; цитирана је позната констатација да ће се више пута
поновљена лаж најзад почети примати као истина. И најдоброна-
мернији гласноговорници јавног мњења, при крају расплета југо-
словенске драме, могли су само да констатују да су Срби овај ме-
дијски рат губили и, најзад, изгубили.
Скретање пажње на медије сигурно није погрешно. Пока-
зало се, међутим, да постоји нешто јаче од медија, чему и медији
служе. То су наративи. Они су се битно уплели у српску судбину
у новијој историји.
Спадам међу ретке српске научнике који су се, у књигама,
бавили и проблемима методологије, али и политикологије и нара-
тологије. Верујем зато да би истраживања приказана у овој књизи
могла бити од користи за боље сналажење у свету у којем жи-
вимо. Нарочито ако се посебна пажња посвети недовољно освет-
љеној појави – наратив
Публикацију можете преузети ОВДЕ.
