О (НЕ)МОГУЋНОСТИ РЕВОЛУЦИЈA У 21. ВЕКУ
Рад преисипитује (не)могућности преокрета у токовима постмодерног друштва који би темељно променили постојеће односе и начине његовог функционисања, . . .
Рад преисипитује (не)могућности преокрета у токовима постмодерног друштва који би темељно променили постојеће односе и начине његовог функционисања, . . .
Мало је филозофа, можда нема ни једног, који су више оспоравани а ипак табуизован као Карл Маркс. Није потребно бити марксист да би се тога било . . .
Аутор се бави схватањем појма рада водећих неомарксистичких теоретичара постмодерног времена, Антонија Негрија и Мајкла Харта. Ови теоретичари . . .
Историографском методом разматрају се становишта марксистичке мисли и радничког покрета о значају неједнакости (појединца, класе и државе) . . .
У раду се разматра Марксова теоријска перспектива у односу на појам друштвене стратификације, друштвене класе и класне борбе. Друштвена класа . . .
Свест да се посредством штампе идеје могу распростирати брже и ефикасније од било којег облика интерперсоналне комуникације, усмерила је од . . .
Предмет рада је одређење узорног политичара у двадесет првом веку чија би политика могла да глобални корпоративни капитализам замени социјализмом . . .
Маркс није оставио целовиту студију о нацији и националној држави. Али је бавећи се анализом структура и процеса капитал односа, као позадином . . .
Постзападни свет у који улазимо и у којем војно-политичку, економску и моралну алтернативу опадајућем Западу предводи православна Русија, омогућава . . .
О Марксовој и Енгелсовој мржњи према Словенима постојало је мноштво података и то од људи који су лично познавали творце марксизма, али су током . . .
Светозар Марковић је имао огроман утицај на српску интелектуалну мисао и друштво половином XIX века. За читаве генерације српских интелектуалаца . . .
Рад који је пред нама бавиће се односом марксизма и католицизма. Предмет истраживања рада је нешто ужи, а истраживачки оквир се своди на: католичко . . .