ДЕАТЛАНТИЗАЦИЈОМ ДО СТАБИЛИЗАЦИЈЕ БАЛКАНА: СРПСКИ НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС

Др Миломир Степић, заменик председника Управног одбора

Сажетак

Нестабилност Балкана је неупитна чињеница и обично се приписује наслеђеним антагонизмима локалних народа и држава. Права истина, у ствари, јесте да она углавном проистиче из супротстављених интереса великих сила. Будући да је већ стотинак година на Балкану доминантан Запад, у раду се поставља и доказује теза да управо атлантизам генерише балканску конфликтност. Сходно томе, аутор сматра да пацификација и стабилност може да проистекне из деатлантизације Балкана. Она подразумева примену неоевроазијске концепције како прекид доминације САД и успостављање мултиполарног поретка на глобалном плану, тако и сузбијање хрватског и албанског чиниоца као атлантистичких експонената на балканском плану. Истовремено, нужно је да се неоевроазијски геополитички вектор усмери ка српским земљама, заустави њихово „обуздавање“ и омогући конституисање интегралне српске државе као гаран¬та трајније стабилности Балкана.

Референце

1. Деспотовић Љубиша, „Синтетичке нације као модел закаснеле идентитетске консолидације нација на прос­тору бивше Југославије“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, № 4/2013, стр.168-173.
2. Дугин Александар, Основи геополитике, књига 1, Екопрес, Зрењанин,
3. Дугин Александар, Геополитика постмодерне, Преводилачка радионица „Росић“; ИКП „Никола Пашић“, Београд, 2009.
4. Ђорић Марија, „Неоусташтво у савременој Хрватској“, Национални интерес, Институт за политичке студије, Београд, год. XII, 27, № 3/2016, стр. 27-49.
5. Кнежевић Милош, Балканска пометња, ДП „Ђуро Са­ла]“, Београд, 1996.
6. Малер Аркадий, Духовная миссия Третьего Рима, Вече, Москва, 2005.
7. Панарин Игор Н., СМИ, пропаганда и информацион­ные войны, Поколение, Москва, 2012. Internet: propagandahistory.ru/books/Igor-Panarin_SMI-propaganda-i-informatsionnye-voyny/45, 17/09/2016.
8. Степић Миломир, Косово и Метохија политичко-географске и геополитичке перспективе, Знамен, Београд, 1999.
9. Степић Миломир, У вртлогу балканизације, ЈП Службени лист СРЈ; Институт за геополитичке студије, Београд, 2001.
10. Степић Миломир, „О српском геополитичком идентитету“, Српска политичка мисао, Институт за поли­тичке студије, Београд, год. XIX, 36, № 2/2012, стр. 11-40.
11. Степић Миломир, Косово и Метохија постмодерни геополитички експеримент, Институт за политичке студије, Београд, 2012.
12. Степић Миломир, Геополитика неоевроазијства – позиција српских земаља, Институт за политичке студије, Београд, 2013.
13. Степић Миломир, „Три (суштинска) критеријума у срп­ском избору супранационалне интеграције“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, год. XX, 42, № 4/2013, стр. 33-59.
14. Степић Миломир, „Балкан недостајуће исходиште неоевроазијског вектора“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, год. XXI, 44, № 2/2014, стр. 111-131.
15. Степич М., Джурич Ж., „Геополитические причины и последствия этнического инжиниринга в бывшей Югославии“, Научные ведемости, Серия История, Политология, Белгородский государственный уни­верситет, Белгород, № 8(229), Выпуск 38, 2016, Сс. 181-189.
16. Степић Миломир, Геополитика идеје, теорије, концепције, Институт за политичке студије, Београд, 2016.
17. Степић Миломир, „Лажна буридановска дилема Србије“, у: Србија и Евроазијски савез (Зоран Мило­шевич прир.), Центар академске речи, Шабац, 2016, стр. 71-87.
18. Степић Миломир, „Исламски Heartland‘, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Бео­град, год. 24, 55, № 1/2017, стр. 77.
19. Степић Миломир, „Позиција на евроазијској Великој шаховској табли двадесет година после“, у: Геополитички процеси у савременом евроазијском прос­тору (Александар Георгиевич Дружинин, Рајко Гњато, ур.), Географско друштво Републике Српске; Асоцијација руских друштвених географа; Природно-математички факултет Универзитета у Бањој Луци, Бања Лука, 2017, стр. 84.
20. Цвијић Јован, „О националном раду“, Говори и чланци, Сабрана дела, књига 3 (том I), САНУ; Књижевне новине; Завод за уџбенике и наставна средства, Бео­град, 1987.
21. Цвијић Јован, „Централна област и балканско територијално језгро“, Говори и чланци, Сабрана дела, књига 3 (том I), САНУ; НИРО Књижевне новине; За­вод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1987.
22. Brzezinski Zbigniew, “A Geostrategy for Eurasia”, Foreign Affairs, Council on Foreign Relations Inc, New York, vol. 76, № 5, September/October 1997, p. 60.
23. Brzezinski Zbigniew, The Choice: Global Domination or Global Leadership, Basic Books, New York, 2004.
24. Bžežinski Zbignjev, Velika šahovska tabla, CID, Podgorica; Romanov, Banja Luka, 2001.
25. Đurić Vladimir i dr.: Etnički sastav stanovništva SFRJ (po naseljima), prema popisu stanovništva 31.03.1981., Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 1993. (етничка карта)
26. Huntington Samuel, The Clash of Civilizations and the Remaking of World Order, Simon & Schuster, New York, 1996.
27. Klemenčić Mladen, „Four Theses about Croatia and Bosnia“, in: Croatia A New European State (Ivan Crkvenčić, Mladen Klemenčić, Dragutin Feletar, ed.), Department for Geography and Spatial Planning, Faculty of Science, University of Zagreb, Zagreb, 1993/1994, 55-60.
28. Laffan Robert D., The Guardians of the Gate: Historical Lectures on the Serbs, Clarendon Press, Oxford, 1918.
29. Less Timothy, “Dysfunction in the Balkans”, Foreign Affairs, Council on Foreign Relations, New York, December 20, 2016. (Internet: https://www.foreignaffairs.com/articles/ bosnia-herzegovina/2016-12-20/dysfunction-balkans, 23/04/2017.)
30. Stepić Milomir, Zarić Ivan, „Serbia and Geopolitical (non) Complementarity of the Danube strategy and the New silk road“, in: Danube and the New Silk Road (Duško Dimitrijević, ), Institute of International Politics and Economics, Belgrade, 2016, стр. 452.
31. Vučić Petar, Politička sudbina Hrvatske: geopolitičke i geostrateške karakteristike Hrvatske, Mladost, Zagreb, 1995.
32. Internet: http://fakti.org/globotpor/hrvati/plenkovic-obecaogrojsmanu-pomoc-u-mirnoj-reintegraciji-okupiraneukrajinske, 15/06/2017.
33. Internet: http://www.vidovdan.org/svet/item/70544-imigraci oni-dzihad-trifkovic, 30/11/2015.
34. Internet: http://fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/generalivasov-predlaze-novu-jaltu-ciji-akteri-bi-bili-putintramp-i-si, 10/03/2017.