ДОСТОЈАНСТВЕНО СЕЋАЊЕ НА ЗАОСТАВШТИНУ СЛАВНИХ ПРЕДАКА – 100 ГОДИНА ОД ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

Љиљана Никшић

Сажетак

У Првом светском рату погинуло је 16 милиона људи, а од тога 1 247 435 Срба (28% становништва). Дакле, скоро сваки десети погинули у Првом светском рату био је Србин. До сада су евидентирана 572 српска војна меморијала у 40 земаља света. Већина евидентираних српских војних меморијала односи се на пале жртве у Првом и Другом светском рату. Однос према културно-историјској баштини једног народа је однос према самом себи и према својој будућности. Указано је на неопходност темељнијег, свеобухватнијег и ангажованијег приступа не само надлежних државних институција, већ целокупне друштвене заједнице како би се она мобилисала у свим својим сегментима и допринела формирању фондова потенцијалних добротвора који би значајније финансијски помогли рестаурацију и очување српских меморијала. Примери угрожености баштине су непокретна културна до­бра на подручју АП Косово и Метохија, а на жалост, и бројни војни меморијали и места страдања у иностранству. Истакнути су и примери изузетног личног и друштвеног ангажмана у Првом светском рату као што је то био Михајло Пупин Идворски, који је радећи на Колумбија универзитету стекао светску славу као професор, научник и проналазач. Он је био и више од тога, велики српски родољуб. Бавећи се друштвеним радом основао је и био председник Српске народне одбране 1914. године која је под вођством Михајла Пупина само у току балканских ратова, скупила 300 000 долара, а од 1914-1916. године још 913.044 долара. Држава и њене институције имају законску обавезу да у оквирима својих надлежности и у условима ограничених финансијских средстава чине напоре на очувању заоставштине наших предака. Људи добре воље, хуманисти и хуманитарни активисти, ктитори и задужбинари, професори универзитета, чланови удружења за неговање традиције ослободилачких ра­това, студенти и ученици су такође, чувари културне баштине и то по свом личном опредељењу на добробит свог народа и државе и такав однос свих чланова друштва треба неговати. Обавеза читавог друштва је да негује свест о општем добру и неговању култур­не традиције и заоставштине предака, па стога тре­ба про-активно делати на припремама за велики јубилеј и вековник епопеје српског народа стогодишњицу Првог светског рата 2014. године.

Референце

1. АВРАМОВИЋ, Зоран, Задужбине, фондови, фондације и легати у култури Србије, Завод за проучавање културног развитка, Београд, 1992.
2. ГОЛУБОВИЋ, Видоје, РАДОВАНОВИЋ, Зоран, Мученици за слобо­ду отаџбине, Едиција Монографија добровољачког покрета Србије, Поменик, том први, књига четврта, Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца, Београд, 2011.
3. ПАВЛОВИЋ, Предраг, ПЕШИЋ, Новица, Ратни добровољци на солунском фронту и у ослобођењу отаџбине, Едиција Верници отаџбине, Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца, Београд, 2008.
4. ЛОПУШИНА Марко, ЛОПУШИНА Душан, Илустрована историја српске дијаспоре, Evro Giunti, Београд, 2006.
5. ВЕЈИНОВИЧ, Славко, Задужбинарство код Срба, Вукова задужбина, Прометеј, Нови Сад, 1977.
6. ОБРАДОВИЧ, Александар, Историја ратова краљевине Србије (1912-1918), Издање српског културног клуба „Свети Сава“, Чикаго, 1977.
7. СТОЈАНОВИЋ, Владимир, БОРОЗАН, Ђорђе, ДИМИЋ, Љубодраг, Земља живих, Публикум, Београд, 2004.
8. ТОДОРОВИЋ, академик проф. др Коста, уредник, Голгота и васкрс Србије 1916-1918, Београдски издавачко-графички завод, Београд, 1971.
9. Гласило Срба из Румуније Наша реч, бр. 1026, 16. октобар 2009, стр. 8, 9.
10. Гласило Срба из Пенсилваније-САД Американски Србобран
11. Институција задужбинарства у традицији српског народа, Задужбина Студеница, Конгрес српског уједињења, Београд, 2007.