ЕФЕКТИ ТРАНЗИЦИЈЕ И ЕКОНОМСКЕ КРИЗЕ У ДРЖАВАМА БИВШЕ СФРЈ

Љубодраг Б. Савић

Владимир Т. Мићић

Сажетак

Пре распада СФРЈ, Србија је по висини ДП-а по глави становника била на нивоу просечних вредности у СФРЈ. Сло­венија и Хрватска су биле изнад, а БиХ, Црна Гора и Македонија испод нивоа развијености Србије, односно СФРЈ, мерених овим показатељем. Распад заједничке државе и познати догађаји из последње деценије XX века су различито утицали на развој нових самосталних земаља. Неке су имале већу, а неке мању штету, док је Србија због увођења санкција и бруталног бомбардовања 1999. године запала у веома дубоку економску, социјалну и друштвену кризу, чије последице још увек осећамо. Србија je са закашњењем ушла у процес транзиције. И поред тога, Србија није пронашла адекватан и дугорочно одржив модел развоја, због чега су разлике у развијености повећане у односу на Словенију и Хрватску, док су остале три државе у много чему стигле и престигле Србију. Крајем 2007. економска криза је најпре захватила САД а потом и већи део света. Супротно од уверења владе а да криза неће погодити Србију, наша земља се од 2009. нашла у вртлогу тешке економске кризе, која још увек траје. Пошто не постоји свеобухватан, јединствен и упоредив индикатор ефеката развоја, у раду ћемо анализирати четрнаест најважнијих показатеља, оцењујући релативно место свих шест држава по успешности развоја у претходној деценији. У периоду од 2001-2010. године Словенија je била најбоље а Србија најлошије рангирана земља. Исто је било и у периоду 2001-2008, док је економска криза најмање погодила Македонију, а највише Црну Гору.

Референце

1. М. Бошњак, Глобална финансијска и економска криза 2007-2010. и њен утицај на привреду и финасије Србије, Република Србија, Министарство финасија и привреде, Београд, 2011.
2. П. Ђукић, «Глобална и национална економска криза – изазов за реформе и одрживи раст економије», Шко­ла бизниса, 1/2010, Београд.
3. EBRD, Transition report 2012.
   
4. Факултет за економију и финансије, Светска економ­ска криза и њен утицај по привреду Србије, Београд, 2009.
5. Б. Јовановић Гавриловић, «Светска економска криза и перспективе одрживог раста», Економски хоризонти, 11/2009, Београд.
6. М. Ковачевић, «Узроци дубоке економске кризе у Србији», Школа бизниса, 3/2010, Београд.
7. Министарство економије и регионалног развоја и Ре­публички завод за развој, Стартегија и политика развоја индустрије Републике Србије 2011-2020, Београд, 2011.
8. М. Оте, Слом долази, Романов, Бања Лука, 2009.
9. Љ. Савић, Транзиција српске привреде – криза развоја индустрије, ЦИД Економског факултета, Београд, 2006.
10. Љ. Савић, «The Impact of the Economic Crisis on the Coun­tries in Transition members of the EU», Теме, 2/2010, Ниш.
11. Љ. Савић, «Export-Oriented Industrialization as the Baseof the New Model of Development», Теме, 2/2010, Ниш.
12. Љ. Савић, Економика индустрије, ЦИД Економског фа­култета, Београд, 2009.
13. Влада Републике Србије, Економска криза и њен утицај на привреду Србије – оквирни програм мера, Бе­оград, 2008.
14. Љ. Савић, «Ефекти транзиције на просторима бивше СФРЈ», Економска политика и привредни развој, тематски зборник посвећен великанима наше економске политике академику Николи Чобељићу и професору Драгутину Марсенићу, ЦИД Економског факултета, Београд, 2008.
15. http://www.fzs.ba/Godisnjakpdf/
16. Хрватска у бројкама, http://www.dzs.hr/ Индустрија 2006-2011,
17. http://www.stat.gov.mk/Publikacii/6.12.02.pdf.: Министарство финансија Србије, Билтен јавних финансија, октобар 2011.
18. http://www.stat.si/novica_prikazi ,aspx?id=3721,
19. http://www.monstat.org/userfiles/file/industrija/ind%202010.pdf,
20. http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=62
21. http://makstat.stat.gov.mk/pxweb2007bazi/Dialog/Saves-asp,
22. Статистички годишњак Босне и Херцеговине 2011. Федерални завод за статистику Босне и Херцеговине http://unctadstat.unctad.org/TableViewer/tableView.aspx