ЕВРОСКЕПТИЦИЗАМ – НЕДОСТАЈУЋА КАРИКА ПОЛИТИЧКОГ ЖИВОТА СРБИЈЕ

Јована Диковић

Александар Новаковић

Сажетак

Једна од доминантних подела на српској политичкој сцени јесте она на „евроентузијасте“ и „евроскептике“. У овом раду се оправданост и смисленост овакве поделе начелно доводи у питање на основу разматрања појма евроскептицизама присутног у политичкој науци, и посебно на основу терминолошке и значењске класификације које су дали Копецки и Муд. У тексту се показује да се политички ставови према ЕУ и евроатланским интеграцијама не могу свести само на два значењска и терминолошка пола, већ да се они морају дефинисати помоћу додатних критеријума чијом применом тек постаје могуће да се изврши ваљана класификација позиционирања партија према ЕУ и евроатланским интеграцијама. Оваква упућивања отварају нове могућности за промишљање базичних поставки и идеологија на којима почива политички живот Србије и дају прилику да се објасни симптоматични изостанак по­литичке позиције прозападно мотивисаног евроскептицизма.

Референце

1. Диковић, Ј. (2009) Медијска перцепција десничарских невладиних организација у Србији, мастер теза, Факултет политичких наука, Универзитет у Београду.
2. Drake, H. (ed). (2005) French Relations with the European Union. Europe and the Nation State. Routledge Taylor & Francis Group.
3. Index of Economic Freedom, (2012) Heritage Foundation, internet: www.heritage.org (datum pristupa: 24.01.2012)
4. Јованчевић, С. (2010) „Модернизација српског друштва у XIX веку“, Политичка ревија, бр. 1, вол. 23, Институт за политичке студије, Београд, стр. 411-437.
5. Канцеларија за европске интеграције (2012) Европска оријентација грађана Србије трендови. Представљање резултата истраживања јавног мњења (јануар 2012), Република Србија, Влада.
6. Klaus, V (2010) „Notes for the Moscow Speech: Russia Without Prejudices“, ин­тернет: http://www.klaus.cz/clanky/2712 (датум приступа: 03.2012.)
7. Kopecky, P. and Cas Mudde (2002) „The Two Sides of Euroscepticism Party Posi­tions on European Integration in East Central Europe“, European Union Poli­tics, 3, Sage Publications, London, p. 297-326.
8. “Коштуница: Улазак у ЕУ није у интересу Србије”. Интернет: http://www.pressonline.rs/sr/glasaj2012/DSS/story/215954/Ko%C5%A1tunica%3A+Ulazak+u+EU+nije+u+interesu+Srbije.html, датум приступа: 21.04.2012.
9. Marktler, T. (2006) “The Power of the Copenhagen Criteria”, CYELP 2, pp. 343-­363.
10. Милосављевић, О. (2002) У традицији национализма или стереотипи српских интелектуалаца XX века о ‘нама’и ‘другима’, Хелсиншки одбор за људска права у Србији, Београд.
11. McLaren, L. M. (2002) „Public Support for the European Union: Cost/Benefit Analysis or Perceived Cultural Threat?“, The Journal of Politics, 64, no. 2, pp. 551-566.
12. Наумовић, С. (2009) Употреба традиције у политичком и јавном животу Србије на крају двадесетог и почетком двадесет првог века, Институт за филозофију и друштвену теорију, Београд.
13. Новаковић, А. 2009. „Национализам и транзиција о једном методолошки смисленом појму национализма“, Српска политичка мисао, год 16, вол. 29, стр. 111-134.
14. Новаковић, А., Милена Пешић. (2010) “Србија у транзиционом еквилибријуму императиви превазилажења стања блокираних реформи”, Политичка ревија, вол. 9, бр. 2, стр. 235-260.
15. Новаковић, А. (2012) „Транзиција, реформе и перцепције о реформама поређење српске и транзиције земаља ИЦЕ“, Српска политичка мисао, год. 19, вол. 35, стр. 29-50.
16. Пејовић, С. (2011) „Мали могу само да плачу“, НИН , 22.12.2011.
17. Перовић, Л. (1994) „Политичка елита и модернизација у првој деценији независности српске државе“, Србија у модернизацијским процесима XX века, Институт за новију историју Србије, Београд, стр. 235-247
18. Поповић-Обрадовић, О. (1994) „Политичке странке и избори у Краљевини Србији 1903-1914. Прилог историји страначког плурализма“. Србија у модернизацијским процесима XX века, Институт за новију историју Србије, Београд, стр. 333-349.
19. Поповић-Обрадовић, О. (2007) „Корени антимодерне политичке културе у Србији“, Хелсиншка повеља, бр. 103-104, Хелсиншки одбор за људска права у Србији, Београд, стр. 70-76.
20. Szczerbiak, A. and Paul Taggart (eds). (2008) Opposing Europe? The Comparative Party Politics of Euroscepticism, 1, Oxford University Press, Oxford.
21. Скерлић, Ј. (1925) Омладина и њена књижевност (1848-1871), Издавачка књижарница Напредак, Београд.
22. Spiering, M. (2004) „British Euroscepticism“, European Studies 20, Euroscepti­cism: Party Politics, National Identity and European Integration, edited by Robert Harmsen and Menno Spiering, pp. 127-149.
23. S0rensen, C. (2008) „Love me, love me not. A typology of public euroscepticism“, SEI Working Paper, 101, pp. 1-29.
24. Taggart, P. and Aleks Szczerbiak (2004) „Contemporary Euroscepticism in the party systems of the European Union candidate states of Central and Eastern Europe”, European Journal of Political Research, 43: 1-27.
25. Тодоровић, Ј. (2010) „Евроскептицизам у земљама европске уније”, Српска политичка мисао, год. XVII, бол 29, бр. 3, стр. 231-250
26. Flood, C. (2002) „Euroscepticism: A Problematic Concept”. Rad je predstavljen na UACES 32nd Annual Conference and 7th Research Conference, Queen’s University Belfast, 2-4 September 2002, 1-21.
27. Flood, C. (2005) „French Euroscepticism and the politics of indifference“, French Relations with the European Union. Europe and the Nation State, Routledge Taylor & Francis Group, pp. 36-55.
28. Flood, C. and Rafal Soborski (2011) „Ideology and the Rights of the Nation in Party Alignments on the EU: A Comparison of Conservative Parties in Britain, France and Poland”. Rad je predstavljen na APSA Annual Meeting, September 1-4, Washington. 1-30.
29. Фридман, М.Р. (1998) Капитализам и слобода, Global Book, Нови Сад.
30. Harmsen, R. and Menno Spiering (2004) European Studies 20, Euroscepticism: Party Politics, National Identity and European Integration, Rodopi, Amster­dam and New York.
31. Henderson, (2008) „Exceptionalism or Convergence? Euroscepticism and Party Systems in Central and Eastern Europe“, Opposing Europe? The Comparative Party Politics of Euroscepticism, edited by Aleks Szczerbiak and Paul Taggart,vol. 2, Oxford University Press, Oxford, pp. 103-127.
32. Hooghe, L. and Gary Marks (2004) „Does Identity or Economic Rationality Drive Public Opinion on European Integration?“, Political Science and Politics, vol. 37, no. 3, pp. 415-420.
33. Hughes, J., Gwendolyn Sasse and Claire Gordon (2008) „How Deep Is the Wider Europe? Elites, Europeanization, and Euroscepticism in the CEECs“, Oppo sing Europe? The Comparative Party Politics of Euroscepticism, edited by Aleks Szczerbiak and Paul Taggart, vol. 2, Oxford University Press, Oxford, pp. 181-207.