ИДЕОЛОШКО ПРОФИЛИСАЊЕ РЕЛЕВАНТНИХ ПАРТИЈА У СРБИЈИ

Дијана Вукомановић

Сажетак

На основу сумарне анализе партијских програма може се закључити да се шест релевантних партија у Србији могу разврстати, условно речено, у четири дистинктивне идеолошке фамилије: једну групу чине ортодоксни левичари (СПС) и социал-демокра­те (ДС), другу национал-популисти (СПО) и илиберални попули­ста (СРС), посебну групу чине “народњаци” (ДСС), и напослетку, (нео)либерали (Г17 Плус). ДСС је била најдоследнија у очувању своје изворне идеолошке матрице. СПС и СПО у идеолошком смислу нису значајније напредовале у посматраном периоду од протекле две деценије. ДС и СРС су биле најодлучније од свих осталих релевантних партија у прављењу идеолошких прескока, нарочито у домену економско-социјалних позиција на релацији левица-десница. Идеолошка матрица Г17 Плус је у највећој мери норматив­но конзистентна. Може се уочити груписање већине релевантних партија у десном политичком пољу неоспорно се ту сврставају и СРС и СПО и ДСС и Г17 Плус. Две преостале партије, СпС и ДС дугорочно се опредељују за конкуренцију унутар левог спектра политичког поља Србије.

Референце

1. Ђурковић Миша (2007), „Народњаштво у политичким странкама Србије“, у: Идеологија и политичке странке у Србији, Лутовац Зоран (ур.), Београд: Фриедрицх Еберт Стифтунг, Факултет политичких наука, Институт друштвених наука
2. Коштуница Војислав, Чавошки Коста, (1990), Страначки плурализам или монизам: Обнова и затирање послератне опозиције, Београд: Привредноправни приручник
3. Sartori Giovanni (1976), Parties and Pary Systems, Cambridge: Cambridge Uni­versity Press
4. Sartori Giovanni (1976), Parties and Pary Systems, Cambridge: Cambridge Uni­versity Press
5. Smith Gordon, (1990), “Core Persistence: System Change and the “People’s Par­ty’”, in: Understanding Party System Change in Western Europe, Mair Peter, Smith Gordon (eds.), London: Frank Cass & Co. Ltd.
6. Tismaneanu Vladimir, (2000), “Hypotheses on Populism: The Politics of Chari­smatic Protest”, East European Politics and Societies, 14, No. 2.
7. Von Beyme Klaus, (1985), Political Parties in Western Democracies, Aldershot: Gower
8. Vermeersch Jan, (1992), „The Left in Eastern Europe“, TOD (Transitions to De­mocracy Project) The working paper series, 1, December
9. Вујачић Илија (2007), „Либерализам и политичке странке у Србији“, у: Идео­логија и политичке странке у Србији, Лутовац Зоран (ур.), Београд: Фриедрицх Еберт Стифтунг, Факултет политичких наука, Институт друштвених наука
10. Вукомановић Дијана (2007), „Идеолошке матрице политичких партија у Србији (1990-2007)“, у: Идеологија и политичке странке у Србији, Лутовац Зоран (ур.), Београд: Фриедрицх Еберт Стифтунг, Факултет политичких наука, Институт друштвених наука