Тема броја
СРПСКЕ ТЕМЕ
ИЗБОРИ У ЦРНОЈ ГОРИ 2016. И ПОЛОЖАЈ СРБА
Сажетак
У чланку је презентована анализа избора у Црној Гори 2017. у контексту политичке поларизације и кризе црногорског друштва, интензивиране тзв. државним ударом на дан избора – 16. октобра 2016. године. Након избора Ђуканивићев ДПС је тесном већином од 41 посланика, од 81 колико има црногорски парламент, саставио власт. У тексту је анализиран однос између власти Мила Ђукановића и коалиције око Демократске партије социјалиста (ДПС) и опозиције коју предводи најјача опозициона групација Демократски фронт (ДФ), на челу са Андријом Мандићем и Миланом Кнежевићем. Аутор је понудио одговарајући одговор на кризу и природу „државног удара“, који се догодио на дан избора, утврдивши да се у ширем смислу ради о кризи идентитета црногорске државе и нације, тј. у настојању политичке и друштвене елите у Црној Гори да, кроз процес расрбљивања и „грађанизације,“ наметне целокупној популацији нови црногорски идентитет. Те да Црну Гору уведе у НАТО, чему се опозиција супротставља, тражећи да се о томе народ изјасни на референдуму. Ђукановићева власт је за „државни удар“ оптужила Русију, док опозиција сматра да је то само изговор за улазак у НАТО, а државни удар је фалсификат. У том контексту разматран је положај Срба у Црној Гори, те могућност побољшања тог положаја путем добијања аутономног статуса. Научни и друштвени циљ овог рада садржан је у тексту који указује на чињеницу да црногорска власт у псоледњих 20 година, а посебно од спорног добијања независности (2006), врши дискриминацију српског народа у Црној Гори, а према Србији води непријатељску политику. У раду је указано на кључне примере такве политике, као што је признање независног Косова, размена амбасадора са Приштином, гласање за пријем тзв. независног Косова у Унеско, а да за све то време црногорско вођство тврди да са Србијом има најбоље могуће односе, што напредњачка власт у Београду не негира. Аутор је извршио детаљну историјско-политиколошку анализу и синтезу кључних атрибута „црногорског“ идентитета, као што су историјски и етнокултурни, језички и верски, утврдивши да се ради о процесу расрбљивања и одметања од српства за интерес и потребе туђих идеја и интереса, некад је то било за потребе Титове кроатокомунистичке идеологије и политичке праксе, а данас за интерес евроатлантских геополитичких констелација.
Референце
- Алексић Будимир, Црвено-Црна Гора, Никшић, 1999
- Алексић Будимир/ Крстајић, Славко, Трговци душама – дукљанско-монтенегрински вјерски трафикинг у свјетлости докумената, Никшић, 2005.
- Бећковић Матија, „Обистинили се моји стихови. Судбина наше браће“, недељник НИН, Београд, 25. мај 2006.
- Бојовић Драга, „Опет о `преименовању`(доименовању, разименовању…) српског језика у Црној Гори и још понечему“, у: Српско питање и србистика (ур. Петар Милосављевић и Момчило Суботић) Бачка Паланка – Ваљево, 2007.
- Дубак Будимир, „Његош је енциклопедија нашег духа“, интервју листу Политика, 5. фебруар 2017.
- Ђилас Милован, Његош, пјесник, владар, владика, Београд, 1988.
- Ђилас Милован, „О црногорском националбном питању“, Борба, Београд, 1. мај 1945.
- Ђуретић Веселин, Српска беспућа двадесетог века, СРС, Београд, 2006.
- Ђурић Новица, „Зашто је Уставни суд Црне Горе уклонио ћириличну таблу“, Политика, фебруар 2017.
- Екмечић Милорад, Дијалог прошлости и садашњости,, Службени лист СРЈ, Београд, 2002,
- Јовановић Батрић, Расрбљивање Црногораца. Стаљинов и Титов злочин, Српска школска књига, Београд, 2003.
- Кнежевић Милош, „Црногоризација кроз грађанизацију“, Изневерена држава, Институт за политичке студије, Београд, 2007.
- Кнежевић Милош, Изневерена држава, Институт за политичке студије, Београд, 2007.
- Кулишић Шпиро, О етногенези Црногораца, Побједа, Титоград, 1980. М
- Минић Драгутин Карло, „Карлов угао“, Политика, фебруар 2017.М
- Љушић Радош, Ангажована историографија. Зашто мораш да се свађаш, Народна књига – Алфа, Београд, 2004.
- Матовић Веселин, „Разголићио се стидуљак из заграде“, у: Српско питање и србистика (ур. Петар Милосављевић и Момчило Суботић), Бачка Паланка – Ваљево, 2007.
- Матовић Веселин, „Не може се ријека кроз дудук натјерати“, у: Српско питање и србистика (ур. Петар Милоављевић и Момчило Суботић) Бачка Паланка – Ваљево, 2007.
- Петровић Илија, Црногорске и брдске, Књижевна задруга Српског националног савјета, Подгорица, 2016.
- Петровић, Драган, Станковић, Владан, Заједничка држава Србије и Црне Горе, Институт за политичке студије, Београд, 2006.
- Политика, „Односи Србије и Црне Горе најбољи у последњих 20 година“, 4. фебруар 2017.
- Поповић Ђуро, Рогановић Јован, Земљопис Краљевине Црне Горе за ученике трећег разреда основнијех школа, четврто издање, Цетиње, 1911.
- Радовић Амфилохије, „Признање Косова је највећа и страшна издаја Црне Горе“, Факти, 14. јануар 2017. – електронско издање
- Раковић Александар, „Црна Гора неће у НАТО, Новости, 28. фебруар 2017.
- Станковић Владан, „Грађански концепт црногорске нације – технологија асимилације Срба in vivo, Политичка ревија 04/2011, Институт за политичке студије, Београд, 2011.
- Стојановић Јелица, „Идентитет и статус српског језика у Црној Гори (некад и сад)“, у: Српско питање и србистика (ур. Петар Милосављевић и Момчило Суботић), Бачка Паланка – Ваљево, 2007.
- Стругар Владо, Велика побуна Црне Горе 1988-1989, Књижевне новине, Београд, НИП Универзитетска ријеч Никшић, 1990.
- Суботић Момчило, „Евроатлантско расрбљивање Црне Горе“, у: Идентитет и геополитичка стварност Срба, Институт за политичке студије, Бероград, 2012.
- Суботић Момчило, „Прозападна политика Србије и разграђивање државе и нације“, у: Србија и евроазијски савез (ур. Зоран Милошевић), Центар академске речи, Шабац, Српско одељење међународне Словенске академије, Београд, 2016.
- Суботић Момчило, Политичка мисао србистике, Институт за политичке студије, Београд, 2010.
- Тадић Љубомир, У матици кризе. Интервју 1968 – 1998, Београд, 2000.
- Терзић Славенко, „О српском политичком и културном регионализму – могућности превазилажења“, у: Српски духовни простор, Бања Лука, Српско Сарајево, 1999.
- Ћосић Добрица, Промене. Будванске беседе, Београд, 1992.
- Џомић Велибор, Црква и држава у Црној Гори, Цетиње, Подгорица, Београд, 2013.