КОНЦЕПТУАЛНЕ ОСНОВЕ ИСТРАЖИВАЊА РЕЛАЦИЈА ДИСКУРСА, МОЋИ, ПОЛИТИКЕ И ДЕМОКРАТИЈЕ

Др Милена Пешић

Сажетак

Дискурси представљају социолигвистичке феномене чија је анализа од несумњивог научног значаја; јер они нису само важни чиниоци друштвене комуникације већ су и блиско повезани с на­чином на који је одређено друштво уређено и на који се њиме управља. То нас упућује на важност истраживања улоге владајућих/ јавних дискурса у конструкцији социјалног живота, друштвених представа и идентитета, као и анализу њене политичке димензије. Релевантну теоријску основу оваквих истраживања представља пропитивање релација дискурса, моћи и политике. Једно од незаобилазних полазишта оваквих концептуалних анализа свакако је истраживање, у последње две деценије научно веома продуктивног, појма дискурс, односно пружање неке врсте кодирања његовог значења, указивањем на његове различите димензије и различите контексте његове употребе. Управо с тим циљем, на почетку овог рада дали смо приказ основних значења појма дискурс, уз известан коментар и утврдили основне линије концептуализације овог појма, кроз синтетизујући поглед на ширење и богаћења овог појма који је од техничког (лингвистичког) термина, интердисциплинарним развијањима и спецификовањима извајан у поливалентно оруђе друштвене анализе. Политички потенцијал језика и његова (зло)употреба ушли су у сплет интердисциплинарних тумачења у разним сферама и нивоима испољавања. Дискурс се посматра као својеврсна језичка структура чија друштвена употреба значи поседовање одређене моћи. Повезујући у својим истраживањима појам дискурса са појмом моћи, Мишел Фуко дао је основни подстицај оваквим проучавањима, па је његовим теоријским поставкама пружена посебна пажња у овом раду. Као својевсни вид поентирајућег закључног разматрања, насупрот Хабермасовом појму комуникативне моћи као моћи дискурса, поставили смо Фукоовски схваћени дискурс моћи и упоређивањем њихових супротних позиција указали на две крајње тачке у концептуализации дискурса и моћи која за њега везује.

Референце

1. Бер, В., Увод у социјални конструкционизам, Zepter Book World, Београд, 2001.
2. Compact Oxford Dictionary, Thesaurus and Wordpower Guide [2001], Oxford University Press, New York
3. Бугарски, Р., Увод у општу лингвистику, БИГЗ Београд, 1989
4. Вујаклија, М., Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1986,
5. Van Dijk, A., ”Critical Discourse Analysis.” The Handbook of Discourse Analy­sis. Schiffrin, Deborah, Deborah Tannen and Heidi E. Hamilton (eds). Blac­kwell Publishing, 2003.
6. Dijk, A. Van, Tekst and context: Explorationas in semantics and pragmatics of discourse, Longman, New York
7. Васић, В., „Услови истинитости у медијском дискурсу“, у Дискурс и дискурси: зборнику част Свенке Савић (ур. Васић, В.), стр. 337-355, Филозофски факултет Нови Сад, 2010.
8. Wilson, J., “Political Discourse.” The Handbook of Discourse Analysis. Schiffrin, Deborah, Deborah Tannen and Heidi E. Hamilton (eds). Blackwell Publishing, 2003.
9. Willa, D., Postmodernis and the Public Sphere, The American Political Science Review, Vol. 86, No 3, 2002.
10. Grimshaw, A., “Discourse and Sociology: Sociology and Discourse.” The Hand­book of Discourse Analysis. Schiffrin, Deborah, Deborah Tannen and Heidi E. Hamilton (eds). Blackwell Publishing, 2003.
11. Ivković, М., „Fuko versus Habermas: moderna kao nedovršeni projekat naspram teorije moći“, Filozofija i društvo, str. 59-76, 2/2006, Beograd, 2006.
12. Канингам, Ф., Теорије демократије, Филип Вишњић, Београд, 2003.
13. Лакић, И., Анализа медијског дискурса о рату“, Дискурс и дискурси: зборник у част Свенке Савић (ур. Васић, В.), стр. 269-282, Филозофски факултет Нови Сад, 2010.
14. Marks, L., A little Glossary of Semantic, revuetexto.net. Retrieved maj, 2011.
15. Павловић, Ј., „Дискурс као нова тема у психологији” у Зборник Београдске отворене школе, 2005 (електорнско издање), стр. 313-324
16. Павловић, Ј. Џиновић, В., Милошевић, Н., „Теоријске претпоставке дискурзивних инаративних приступа у психологији“, Психологија, 39(4) 2006, стр. 365-381.
17. Пешић, Ј. „Анализа дискурса и њен однос са психологијом“. Психологија, 30/3, 1997.
18. Речник књижевних термина, Нолит, Београд, 1986.
19. Серл, Џ., Говорни чинови, Нолит, Београд, 1991.
20. Симић Р., Јовановић, Ј., „О дискурсу“ Узданица VI/2, стр. 7-21, Педагошки факултет Јагодина, 2009
21. Simeon, R., Еnciklopedijski rječnik lingvističkih naziva, Matica hrvatska Zagreb, 1969.
22. Smart B., Michel Foucalt, Revised Edition, Rautlage, LondonNew York, 2004. Фуко, М., Поредак дискурса, Карпос, Лозница 2007,
23. Flyvbjerg, В., „Habermas and Foucault: Thinkers for Civil Society?“ The British Journal ofSociology, Vol49, No 2, 1998, pp 210-233
24. Fairclough, N., „Critical Analysis of Media Discourse“, Media Studies: A Reader (eds. Marris S. Thorntam), Edinburgh University Press: 308-325, Edin­burgh 1996
25. Фуко, М., Археологија знања, Плато, Београд,1998.
26. Фуко, М., Поредак дискурса, Карпос, Лозница, 2007.
27. Хабермас, Ј., Јавно мнење, Култура, Београд, 1969.
28. Халми А., Белушић, Р., „Социјалноконструктивистички приступ анализи дис­курса“, Медијска истраживања, 10, 2, 2000.
29. Schiffrin, Deborah, Deborah Tannen and Heidi E. Hamilton (eds). The Handbook of Discourse Analysis. Blackwell Publishing, 2007.
30. Cotter, C., ”Discourse and Media.” The Handbook of Discourse Analysis. Schiffrin, D Tannen and Heidi E. Hamilton (eds). Blackwell Publishing, 2003.
31. Шкиљан, Д., Поглед у лингвистику, Школска књига, Загреб, 1980.