КОРПОРАТИВНИ КАПИТАЛИЗАМ, КРАЈ ЈЕДНЕ ДОКТРИНЕ – АПСТРАКЦИОНИЗАМ ИЛИ КРЕАТИВНА ДЕСТРУКЦИЈА

Татјана Драгичевић Радичевић

Сажетак

Капитализам као уређење своју егзистенцијалну функцију започиње напуштањем феудалног уређења, од средине 16. века. Прошао је кроз три фазе: трговачки капитализам (XVII и XVII век), индустријски капитализам (XIX и XX век) и корпоративни или транснационални капитализам. Након индустријске револуције развојни пут капитализма улази у фазу акцелерације. Убрзава се производња и стопа раста, али и прометна фаза изражена кроз потрошњу. На тај начин долази до убрзања репродуктивног циклуса, који капитал дели на новчани и предузетнички. На тај начин, наглашава се улога финансијског тржишта, хартија од вредности и берзе. У фази индустријализације започиње процес отуђења радника од ефеката уложеног рада, управо кроз машине чији је он креатор, и власника од сопственог капитала. Фром истиче да управо у капиталистичком начину производње, доминирају појединачни циљеви (радник, менаџер, власник), и да се у њему они зову закони тржишта, а у сваком другом имали би синоним у анархији. Такво отуђење доводи до потпуне реификације човека и апстраховања човека не само од других већ и од самог себе. Човек постаје пројекција ирационалног зависника од материјализоване форме духа зване новац. Гигантске корпорације, географски и функционално распрострањене, еталон су корпоративног капитализма. На страни капитала долази до степена отуђења у смислу његових улога и начину коришћења. Висок степен кредитног финансирања обезбеђује зависност од финансијских тржишта, па и повећава могућност појаве економских кри­за. У свом еволутивном развоју капитализма, носиоци привредне делатности су постајали све сложенији и гломазнији, па је и систем отуђења постајао све израженији код свих субјеката (радник-менаџер-власник). Такође, јавља се дилема да ли постоји граница производње и потрошње или њихова корелација условљава бесконачно повећање претераних шпекулација, што и убрзава процесе противречности и изазивања економских криза светских размера и ствара претпоставке и елементе капиталистичког нихилизма. У том смислу, отвара се дилема да избор неће бити између корпорација и њихових конкурената, већ у начину избора у правцу побољшања социјалних и економских резултата агрегата крупних корпорација. Са једне стране отварају се нове форме етичких и моралних норми, али и поставка нових вредности, манифестована кроз разне видове реформи у системима дру штва. Рад као покретач производних односа, могуће је посматрати не само са аспекта продуктивности, већ и етичких и моралних принципа. Односно, данашња дешавања указују на проблем изналажења трајног решења у виду нове етичке доктрине, која за свој циљ има преиспитивање објективних домета и историжских ограничења капиталистичког начина производње. У том поимању норми и вредности „капитализам једе своју децу“.

Референце

1. Dess G.G., Lumpkin G.T., Eisner A.B., Стратегијски менаџмент, Дата статус, Београд, 2007.
2. Драгичевић Т., Павловић В., «Значај и улога извештаја о корпора­тивном управљању», SymОrg 2008, Зборник радова, Београд, 2008.
3. Dragičević T., Živković M. Corporate Management During the Crisis, 7th International Scientific Conference, Dealing with the Global Econo­mic Crisis by Companies and Economies, Belgrade November 27^th, 2009.
4. Drucker Peter, Concept of the Corporation, The John Day co., New York, 1946.
5. Фром Ерих, Бекство од слободе, Нолит, Београд, 1983.
6. Фром Ерих, Револуција наде, Графос, Београд, 1980.
7. Фром Ерих, Здраво друштво, Рад, Београд, 1980.
8. Gillespie J.J., Free Expression in Industry, The Pilot Press Ltd., London, 1948.
9. Horvat Branko, The Political Economy of Socialism, M.E. SHarpe, INC. Armonk, New York 1982, prevod Globus, Zagreb.
10. Карл Маркс, Капитал, том IIII, Просвета Београд 1979
11. Lavellle, Jespersen 2002, Executive pay, Business Week, April 15
12. Marinković Darko, Protestantska etika i duh kapitalizma – drugi put
13. Месарић Милан, «Дугорочна неодрживост тржишног фундамента­лизма и неолибералног капитализма», Економски преглед, Загреб, 87 (9-10), 2006
14. OECD Principles of Corporate Governance 2004, Edition Principes de gouvernement d’enterprise de l’OCDE – Édition, 2004© 2004. OECD
15. Samuelson Paul, Економија, Савремена администрација Београд 1969
16. Смит Адам, Богатства народа, Global book, Нови Сад 1998.