МЕЂУНАРОДНА ПОЛИТИКА И БЕЗБЕДНОСТ
КРИТИКЕ ИДЕЈЕ СВЕТСКЕ ДРЖАВЕ
Сажетак
Идеје и покушаји реализације формирања Светске државе уз помоћ универзалистичких идеала, заговарања мира и поретка током људске историје доживљавале су многобројне критике и суочавале се са отпорима и замеркама. Иако због преовлађујућег става у политичкој филозофији и практичној политици да су цивилизована друштва која настањују планету организована у одвојене политичке заједнице које се међусобно односе на различите начине, а који је деловао очигледан и лако уочљив у стварности, одбацивање идеје о Светској држави, у највећем броју случајева, није било ни образлагано аргументима, у историјској перспективи могуће је уочити развијање критике идеје о Светској држави. Овај рад проучава уобличавање критике од времена античких стоика, преко ранохришћанских и средњовековних црквених отаца, све до савремених теоретичара друштвених наука, и класификује три групе аргумената против Светске државе. Прву групу представљају «географски аргументи», доминантни од времена Августина до Пуфендорфа, који сматрају да је становиште Светске државе супротно физичко-географским датостима, односно социогеографским и културним разликама међу људима и народима. Друга групу аргумената тиче се ,,скептичних аргумената”, који збирно стоје у закључку како су предвиђене добити изградње Светске државе заправо или мање од губитака, или потпуно бесплодне, пре свега што се тиче институционалног спречавања избијања ратова и одржавање мира у свету. Трећа група агрумената концентрише се око бојазни од прерастања политичког, космополитиског идеализма, услед утицаја реалних околности, у застрашујући вид глобалне тираније, која би се обрушила на слободе појединаца и друштвених колективитета.
Референце
