‘КУЛТУРНИ НАЦИОНАЛИЗАМ’ У ПОЛИТИЧКОЈ МИСЛИ КОД СРБА ПОЧЕТКОМ 20. ВЕКА

Саша Марковић

Снежана Бесермењи

Сажетак

У раду ћемо представити покушај одређене групе српских интелектуалаца, који су живели и у оквиру српске државе и у Аустро-Угарској монархији, да националној идеји, почетком 20. века, дају један савременији идентитет узимајући у обзир захтев комплексне међународне ситуације, али и уважавајући континуи­тет карактера националне идеје са становиштем које је неговано током 19. века. Грађанска либерална мисао, на овом додиру векова, учинила је еволутивни прелаз од националног романтизма према постепеном, истраживачком, образовном и културном приступу националној идеји у намери да стратешку наду Срба, уједињење у самосталну државу, употпуни новим сазнањима и покрене њену политичку реализацију у савремено отпорном, прилагодљивом и најмање турбулентном смеру. У вези са тим ми ћемо се у ра­ду осврнути на сегменте стваралаштва Јован Цвијића, Тихомира Остојића, Исидоре Секулић, Лазе Костића, Васе Стајића, Вељка Петровића и других, а који се односе на њихова становишта о националном идентитету.

Референце

1. А. Раденић, Борба за политичка права у Јужној Угарској, Историја српског народа, Српска књижевна задруга, Београд, 1994, књ. VI.
2. А. Лебл, Грађанске партије у Војводини 1887-1918, Филозофски факултет у Новом Саду, Институт за историју, Нови Сад, 1979.
3. Д. Микавица, Мијало Полит-Десанчић, Филозофски факултет, Нови Сад, 2007.
4. Д. Микавица, Последњи српски панкалист, политичко-филозофска биографија Лазе Костића, Стилос, Нови Сад, 2004.
5. Ј. Комшић, Дилеме демократске нације и аутономије, Службени гласник, Бе­оград, 2006.
6. Л. Ракић, Радикална странка у Војводини 1902-1919, Филозофски факултет, Нови Сад, 1971.
7. М. Ђурић, Културна историја и рани филозофски списи, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997.
8. Л. Костић, О Змају, Матица српска, Нови Сад, 1989.
9. Петровић, Војвођанска уметност, Рукописно одељење Матице српске (РОМС), М 17945.
10. Ј. Г. Хердер, Расправа о пореклу језика, Сремски Карловци, 1989.
11. Ј. Цвијић, Говори и чланци, Београд, 1921.
12. Ј. Цвијић, О националном раду, Београд, 1907.
13. М. Степановић, К. Селихар, Никола Вукићевић (1830-1910), животопис и библиографија, Сомбор, 2010.
14. Група аутора, 200 година образовања учитеља у Сомбору 1778-1978, Сомбор, 1978.
15. Ж. Милисавац, Историја Матице српске 1880-1918, књ. III, Матица српска, Нови Сад, 2000.
16. Ј. Хајзинха, Национализам и патриотизам у Европи на крају XIX века, Прометеј, Нови Сад, 1996.
17. С. К. Павловић, Србија историја иза имена, Београд, 2004.
18. Национални идентитет и суверенитет у југоисточној Европи, Зборник ра­дова, Историјски институт САНУ, Београд, 2002.
19. П. Тибор, Мађарско политичко јавно мњење и српско питање на Балкану 1903-1914, докторска дисертација, Филозофски факултет, Нови Сад, 2009.
20. М. Полит-Дечанчић, Беседе, III део, прва књига, Нови Сад, 1910.
21. Т. Остојић, Извештај референта Редакцијског одбора, Конференција у Матици српској о књигама за народ’, Нови Сад, 1902.
22. Е. Хејвуд, Политичке идеологије, Завод за уџбенике и наставна средства, Бе­оград, 2005.
23. И. Секулић, Шумановићи, Војводина-Србија 1912-1914, Записи, Матица српска, Суботица, 1964.
24. С. Марковић, „Хоризонти Слободана Јовановића“, Зборник радова Европске идеје, античка цивилизација и српска култура, Друштво за античке студије Србије, Службени гласник, Београд 2008.
25. С. Марковић, „Сомборски лист Нови Србин у трагању за културним обрасцем у националној идеји“, Зборник радова Античка култура, европско и српско наслеђе, Друштво за Античке студије Србије, Институт за теолошка истраживања, Београд, 2010.
26. С. Марковић, Политичка биографија Јована Јоце Лалошевића, Педагошки факултет, Сомбор, 2011.
27. Стајић, Учешће српског друштвау мојој судбини, РОМС, М 8.756
28. Јовановић, Културни образац, Стубови културе, Београд, 2005.

Штампа

1. Застава
2. Нови Србин
3. Слога,
4. Браник
5. Летопис Матице српске
6. Сентомашанин

Историјски извори

1. Историјски архив Сомбор,
2. Архив Војводине,
3. Рукописно одељење Матице српске РОМС.