МЕДИЈСКЕ МАНИПУЛАЦИЈЕ И ЈАВНИ ПОЛИТИЧКИ ДИСКУРС

Др Милена Пешић

Сажетак

Медијске манипулације, њихове технике и механизми потенцијалног деловања на медијску публику истражују се у овом раду као неизбежни чиниоци конституисања јавних политичких дискурса. Најпре је дат сумарни приказ „идеолошког рада медија“ као својеврсни фон манипулација, како би постало јасније како се пропаганда и политички маркетинг ситуирају у одређени друштвени и политички контекст. Кроз приказ базичних принципа и техника пропаганде демонстрирани су начини на које се избором, организацијом и контекстуализацијом чињеница креирају жељене интерпретације и остварују ефекти персуазије. У доба експанзије културе промоције/ПР делатности и истраживања јавног мњења, савремени медији на овај начин постају средишња тачка зачараног круга у којем резултати истраживања јавног мњења и политичког маркетинга управљају избором политичких циљева који се нуде јавности. Дугорочно посматрани, ефекти оваквог стања ствари представљају озбиљну претњу развоју демократије, с једне стране јачањем привида демократске комуникације, а с друге стране стварањем апатичне, конфузне, неповерљиве и/или аполитичне медијске јавности.

Референце

1. Арент, Х., Истина и лаж у политици, Филип Вишњић, Београд, 1994.
2. Бал, Ф., Моћ медија, Clio, Београд, 1997.
3. Бер, В., Увод у социјални конструкционизам, Zepter Book World, Бе­оград, 2001.
4. Бригс, А., Колби, П., Увод у студије медија, Clio, Београд, 2005.
5. Васић, В., „Услови истинитости у медијском дискурсу“, у Дискурс и дискурси: зборнику част Свенке Савић (ур. Васић, В.), стр. 337-355, Филозофски факултет Нови Сад, 2010.
6. Васовић, М., ,„Пропагандне (убеђивачке) технике у служби манипулације јавним мнењем“, Етика јавне речи у медијима и политици, ур. Вацић, З., ЦЛДС, стр. 249-271, Београд, 2004.
7. Волков, В., Дезинформација, Наш дом, Београд, 2001.
8. Ђорђевић, Т., Политичко јавно мнење, Удружење инжењера и техничара, Београд, 1989.
9. Ђурић, Ж., Суботић, Д., Медији, јавно мнење и политика, Институт за политичке студије, Београд, 2009.
10. Ивковић, М, „Фуко versus Хабермас, модерна као недовршени пројекат наспрам теорије моћи,“ Филозофија и друштво, стр. 59-76, 2/2006.
11. Канингам, Ф., Теорије демократије, Филип Вишњић, Београд, 2003.
12. Лакићевић, Д., „Значај образовања јавности за демократску и политичку културу“, Етика јавне речи, ур. З. Вацић, ЦЛДС, 249-271, Београд, 2004.
13. Миливојевић, С., „Јавност и идеолошки ефекти медија“, Реч 64.10, 151-213, Београд, 2001.
14. Миливојевић, С, „Идеолошки рад медија”, Нова српска политичка мисао, 8,1-4, стр. 233-251, Београд, 2001.
15. Миливојевић Ц., „Етика јавне речи и Public relations“, Етика јавне речи у медијима и политици, ур. З. Вацић, ЦЛДС, 135-153, Београд, 2004.
16. Павићевић, Ђ., “Критички појмовник цивилног друштва (I)”, у Јавност, Група 484, Београд, 2003.
17. Пешић, М., Новаковић, А., „Медијска производња значења: критика једног редукционистичког поимања релације медији порука јавност“, Српска политичка мисао, стр: 115-137, 1/2011.
18. Пешић, Ј., Пешић, М., „Унапређивање демократских капацитета медијске комуникације и критичка анализа дискурса“, Политичка ревија, стр. 467-490, 4/2011.
19. Пешић, М., „Концептуалне основе истраживања релација дискурса, моћи, политике и демократије“, Српска политичка мисао, стр. 309­334, 4/2011.
20. Price, V, „On the Public Aspects of Opinion: Linking Levels of Analysis in Public Opinion Research“, Communication Research, 15, No. 6, 1988.
21. Славујевић, З., Ђ., „Политички маркетинг и етика“ Етика јавне речи у медијима и политици, ур. Вацић, З., ЦЛДС, 115-135, Београд, 2004.
22. Суботић, Д., Ђурић, Ж., Односи с јавношћу, Институт за политичке студије, Београд, 2009.
23. Томић, З., Комуникација и јавност, Чигоја штампа, Београд, 2004.
24. Танта, И, „Обликовање мнијења или нужност манипулације“, стр. 13-32, Medianali 1, No. 2, 2007.
25. Фуко, М., Археологија знања, Плато, Београд, 1998.
26. Фуко, М., Поредак дискурса, Карпос, Лозница, 2007.
27. Хабермас, Ј., Јавно мнење, Култура, Београд, 1969.