МЕЂУНАРОДНОПРАВНИ КОНТИНУИТЕТ И ЗАКОН О СЛОБОДИ ВЈЕРОИСПОВИЈЕСТИ

Дејан М. Мировић

Сажетак

Митрополија –црногорско приморска има осам векова дуг континуитет у оквиру Српске православне цркве. Свети Сава је основао Зетску Епископију 1219. године. Након пропасти српског царства последњи српски средњовековни православни владари из династије Црнојевића преносе седиште Зетске Епископије, односно Митрополије, на Цетиње где 1484. године подижу и манастир. Све до 1766. године и укидања Пећке патријаршије од стране султана Мустафе III цетињски митрополити или владике се хиротонишу у Пећкој патријаршији. Након 1776. године па све до почетка XX века, Митрополија остаје једини део српске Пећке патријаршије који није признао власт Цариградске патријаршије. Најјаснији доказ за то је титула егзарха Пећког трона коју носе цетињски митрополити још од 1750. године. Након 1922. године и добијања томоса од Цариградске патријрашије, обнавља се јединствена Пећка патријаршија са Митрополијом као саставним делом. Са друге стране, модерна држава Црна Гора нема међународноправни континуитет са средњовековном Зетом Црнојевића нити са државом која је 1484. године подигла садашње седиште Митрополије црногорско-приморске – Цетињски манастир. Правна теорија нам, дакле, показује да не постоји међународноправни континуитет између средњовековне државе Црнојевића и модерне Црне Горе. Након пада Зете 1496. године не постоји независни и међународно признати субјект на територији данашње Црне Горе, све до 1878. године и Берлинског конгреса. Зато су нетачне тврдње актуелног црногорског руководства којима се покушава оправдати доношење нелегалног и нелегитимног Закона о слободи вјероисповијести из 2019. године, према којима, наводно, постоји 1.000 година непрекидног континуитета државности. На основу таквих конструкција се тврди да, наводно, постоји аутокефална ЦПЦ још од времена Црнојевића. Чланови 62 и 63 Закона о слободи вјероисповијести су донети управо у том контексту. Сврха ових чланова је да се на основу конструкције о наводном државном континуитету на нелегитиман и нелегалан начин преузме имовина СПЦ у Црној Гори.

Референце

• Аврамов С., Крећа М., Међународно јавно право, Правни факултет, Београд, 2012.
• Bühler K. G,. State succession and membership in international organizations: legal theories versus political pragmatism, Kluwer Law International, Hague, 2001.
• Гамс А., Стварно право, Научна књига, Београд, 1949.
• Дурковић Јакшић Љ., Чије су светиње у Црној Гори: Митрополија црногорска никада није била аутокефална, Catena mundi, Београд, 2020.
• Јовановић С., Поратна држава, Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон, Београд, 1936.
• Крећа М., Међународно јавно право, Правни факултет, Београд, 2012.
• Ле Фир Л., Међународно јавно право, Правни факултет, Београд, 2010.
• Мировић Д., „Да ли СПЦ има право да изнесе свој став о Косову и Метохији у контексту Устава Републике Србије и Резолуције 1244?“, Државно–црквено право кроз векове: зборник радова са међународне научне конференције, уредник Владимир Чоловић, Институт за упоредно право, Митрополија црногорско-приморска, Београд/Цетиње, 2019.
• Ровински А. П., Црна Гора у прошлости и садашњости, том I, Издавачки центар Цетиње, Цетиње, 1994.
• Ровински А. П., Црна Гора у прошлости и садашњости, том IV, Издавачки центар Цетиње, Цетиње, 1994.
• Ђођевић С., О континуитету држава са посебним освртом на међународноправни континуитет Краљевине Југославије и ФНРЈ, Научна књига, Београд, 1967.
• Henkin L, Albright M, Hamilton L, Rhinelander J,  Williamson, Crawfor J., „State Succession and Relations with Federal States“, Proceedings of the Annual Meeting, American Society of International Law, Cambridge University Press,  Vol. 86, APRIL 1-4, Washington,  1992.
• Џомић В., Црква и држава у Црној Гори, Светигора, Октоих, Цетиње, 2013.

Електронски извори

• https://www.danas.rs/svet/djukanovic-najbolje-resenje-formiranje-pravoslavne-crkve-crne-gore/ посећено 21. маја 2020.