Изабери језик:
Тема броја

РОДНА (НЕ)РАВНОПРАВНОСТ У САВРЕМЕНОМ ДРУШТВУ

МОДЕЛИ ЗАШТИТЕ ДЕЦЕ: ОД ПРИЗНАВАЊА ДЕТИЊСТВА ДО (НЕ)РАВНОПРАВНИХ АКТЕРА У ДРУШТВУ

Сажетак

Модел заштите деце, у већини земаља Европске Уније и Европе, прати принципе Конвенције о правима детета која не важи као закон али се следе њене препоруке. Такође, заштита деце регулисана је уставом као и низом законских прописа коjимa се штите права и интереси деце. Однос према деци и схватању детињства као нешто што се подразумева тј. да је детињство биолошка чињеница живота људи, преовладава и даље код већине одраслих а самим тим и у дефинисању друштвене политике када су деца у питању, што доводи до тога да се губи социјално и културно значење детињства. У овом раду се анализира однос друштва и различитих научних дисциплина према детињству и приказују различити модели заштите деце у Шведској, Хрватској и Србији.

кључне речи:

Референце

    1. Аријес Филипе, Векови детињства, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1989.
    2. Анализа законодавства Републике Србије из перспективе права детета, Центар за права детета и UNICEF, Београд, 2010-2011.
    3. Бурдије Пјер, Владавина мушкараца, ЦИД, Универзитет Црне Горе, Подго­рица, 2001.
    4. Вучковић-Шаховић, Невена, Лукшић-Орландић, Тамара, и др. Конвенција о правима детета и законодавство у СР Југославији, Југословенски центар за права детета, Београд, 1999.
    5. De Mause Lloyd (ed.), „The Evolugion of Childhood“ in The History of Child­hood, Psychohistory Press, New York, 1979.
    6. Харден Џени, „Код куће је најбоље: Дистинкција јавно/приватно у дечијем теоретисању о ризику и безбедности“, у Томановић, С., Социологија детињства Социолошка хрестоматија, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2004.
    7. Извештај о остваривању општих мера примене Конвенције о правима дете­та у Републици Србији, Центар за права детета, Save the Children, Београд, 2013.
    8. Lensdaun Gerison, “Childrens Rights“ in Berry Mayall, Childrens Child-hoods: Observed and Experienced, The Falmer Press, London, 1994, 45-63.
    9. Милић Анђелка, Социологија породице, Чигоја штампа, Београд, 2001.
    10. Ненадић Миле, „Појмовно и историјска димензија детињства“, Социологија детињства хрестоматија, Педагошки факултет, Сомбор, 2011.
    11. Ненадић Миле, „Детињство у дискурсу политике једнаког признања“, Социологија, Vol. LII, бр. 3, 2010.
    12. Национални план активности за права и интересе дјеце 2006-2012, Влада Републике Хрватске, Хрватска.
    13. Обретковић Мирјана, „Стандарди породично правне заштите“ у Обретковић, М., Пејаковић, Љ. (ур.) Заштита детета од злостављања приручникза центре за социјални рад и друге службе у локалној заједници, Југословенски центар за права детета, Београд, 2001.
    14. Општи протокол о заштити деце од злостављања и занемаривања, Министарство за рад, запошљавање и социјалну политику Републике Србије, 2004.
    15. Праут Алан, Џејмс Алисон, “Нова парадигма за социологију детињства Порекло, обећење и проблеми“ у: Томановић, С., Социологија детињства – социолошка хрестоматија, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2004.
    16. Praut Alan and James Alison. (eds.), „A new Paradigm for the Sociology of Child­hood Promise and Problems“ u: Constructing and Reconstructing Child­hood: Contemporary Issues in the Sociology of Childhood, The Falmer Press, London, 1990.
    17. Sajević Vedran, Zlostavljanje djece u obitelji. Sveučilište u Zagrebu, Filolozofski fakultet 2011.
    18. Тејлор Чарлс, „Политика признања“ у Гетман, Е. и др. Мултикултурализам – Испитивање Политике признања, Центар за мултикултуралност, Нови Сад, 2003.
    19. Томановић Смиљка., „Детињство у историји, између идеје и праксе“, Социологија, XXXVIII, бр. 3, 1996.
    20. Унапређење политике и праксе заштите деце Европска конференција о злостављању и занемаривању деце, Истанбул, 25-27 коловоз 2001.
    21. Заштита деце од злостављања и занемаривања, Примена Општег прото­кола, Београд 2011.
периодика Социјална политика 1/2014 УДК 364.4-053.2 127-143