Изабери језик:
Тема броја

ОГЛЕДИ И СТУДИЈЕ

НАТО-ИЗАЦИЈА СРБА

Сажетак

Данас је сваком озбиљном посматрачу јасно да је у последњих десетак година НАТО претрпео озбиљне промене; да је прошло време његовог свирепог триум­фализма – који је оставио трагичне последице на простору бивше СФРЈ, превасходно на српском етничком и историјском простору. На „косовском питању“ најбоље се разобличава лажна маска НАТО-а. Отимање Косова и Метохијe представља кључну карику у онемогућавању српског народа да на сопственом етничком и историјском простору образује своју националну државу То је нај важнији део у процесу расрбљивања Балкана. У чланку се разматра суштинско питање чиме је то НАТО „задужио“ Србе, тј. анализирана је непријатељска активност НАТО-а против српског народа и његових држава крајем 20. века; презентована је стратегија НАТО-изације Срба и нескривене намере српских власти, да, против воље народа, уведу Србију и српске земље (Црну Гору и Републику Српску) у НАТО савез. План је да се овај чин оствари преко Републике Српске и БиХ. Детаљно је анализирана улога САД, као и његовог балканског фаворита Турске, која би требало да представља својеврсног ментора за новопримљене балканске НАТО чланице. Све то се поклапа са обновљеним турским империјалним претензијама. У чланку се указује на историјску „истрошеност“ и анахроност НАТО пакта, осујећивање његових геостратегијских и геополитичких планова усмерених ка Истоку, пре свега према Русији, која је у успону и која, ојачана, нуди другачије и прихватљивије моделе колективне безбедности. Аутор заступа идеју о промени спољнополитичке парадигме, која подразумева да Србија и српске земље ослонац треба да траже у Русији, а да у погледу припадности војним савезима буду неутралне.

кључне речи:

Референце

    1. Аврамов Смиља, Постхеројски рат Запада против Југославије, ЛДИЈ, Ветерник, 1997.
    2. Аврамовић Зоран, „Косово и Метохија – да ли је НАТО бомбардовањем завршен посао отимања“, Српска слободарска мисао, бр. 4, Београд, 2003.
    3. Гускова Јелена, „Русија неће издати – интервју“, Правда, 12. фебруар 2008.
    4. Гускова Јелена, „Црногорци у походу на Русију, интервју“, Српске новине, Подгорица, 6. мај 2010.
    5. Дугин Александар, „Геополитика нове Европе“, у: Русија и Балкан – питања сарадње и безбедности, приредио др Зоран Милошевић, ИПС, Београд, 2008.
    6. Екмечић Милорад, „Будућност гледамо кроз таму“, НИН, и 14. јануар 2010.
    7. Живковић Никола, „Слика Срба у немачким медијима 1990-2000“, у: Велика Србија – истине, заблуде, злоупотребе, уредници: Василије Крестић/Марко Недић, Српска књижевна задруга, Београд, 2003.
    8. Конузин Александар Васиљевич, „Поздравна реч“, у: Руска спољна политика и Србија, Национални интерес 1-2/2009, ИПС, Београд, 2009.
    9. Милошевић Зоран, Политичка модернизација, ИПС, Београд, 2010.
    10. Мрдић Угљеша, „НАТО клан за НАТО пакт“, Печат, бр. 101, 12. фебруар 2010.
    11. Радиновић Радован, Србија између НАТО-а и Русије, у: Руска спољна политика и Србија, Национални интерес, 1-2/2009, ИПС, Београд, 2009.
    12. Савић Миле, „Може ли НАТО сачувати Републику Српску?“, Видовдан, 28. јун 2010.
    13. Степић Миломир, „Потребан је референдум о приступању Европској унији“, Печат, број 99, 20. јануар 2010.
    14. Степић Миломир, „Могућности симбиозе српских и руских геополитичких интереса на Балкану“, у: Руска спољна политика и Србија, Национални интерес, 1-2/2009, ИПС, Београд, 2009.
    15. Суботић Момчило, Политичка мисао србистике, ИПС, Београд, 2010.
    16. Суботић Момчило, „Отимање Косова у процесу расрбљивања Балкана“, Национални интерес, 3/2009, ИПС, Београд, 2009.
    17. Ћосић Добрица, Косово, Новости, Београд, 2004.
периодика Политичка ревија 3/2010 УДК: 327.51(1-622 NATO):323.1(=163.41)(497.1) 69-86