ПОЛИТИЧКЕ, ЕКОНОМСКЕ И СОЦИЈАЛНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ОКУПАЦИЈЕ ЈУЖНЕ СРПСКЕ ПОКРАЈИНЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

Драгослав Кочовић

Сажетак

У овом раду настојимо да предочимо политичке, економске и социјалне последице окупације јужне српске покрајине Косо­ва и Метохије. Намера је да кроз време и простор, ослањајући се на историјски и антропо-социолошки метод подастремо, искључиво снагом аргумената, да је Космет од искона српска земља, да су Срби на том простору аутохтони народ, а да су Албанци само дошљаци којима је српска држава обезбедила уточиште и спас од физичке пропасти. Као и то да су Србија и српски народ настојали да на основама међуетничке и међурелигијске равноправности интегришу албанску мањину у укупан друштвени развој Србије, поштујући при томе све норме међународног и домаћег права које регулишу питања националних мањина. Преовлађује оцена да ниједна национална мањина није уживала толико права колико је Албанцима гарантовано Уставом Србије. У периоду рушења Друге Југославије сматрали су да је то прилика да терором отму Косово и Метохију. Уз помоћ Натоа и ЕУ, Албанци су узурпирали 15 процената територије Србије и знатан део привредних капацитета и објеката друштвене делатности и услуга, па чак и приватну имовину, светињу цивилизованог света. Узурпацију настоје да уз помоћ САД-а и Европске Уније претворе у независну и самосталну државу, оправдавајући то наводно вољом већине. Анализом кретања становништва показујемо да албанско становништво никада није било ни аутохтоно ни већинско. Држава Србија, њена материјална и духовна основа вековима негована и развијана у овом делу Србије јасно потврђују да је Космет правно и обичајно неспорно српска земља.

Референце

1. Абдулмахди Сахиб Џафар, „Арапско виђење арапских муслимана: покушај расветљавања улоге исламских фундаменталиста“, Политикологија религије, бр. 2, Београд 2008.
2. Божовић Раде, „Национално питање на истоку“, (приказ књиге), Политичка ревија, бр 2, Београд 2009.
3. Бојовић Бошко, „Византијска цивилизација и њено културно-историјско наслеђе“, Српска политичка мисао, Београд, 2009.
4. Copley R. Gregory, „Meeting the Burden of statehood: Is Kosovo ready?“, Политикологија религије, бр. 1, Београд 2007.
5. Copley R. Gregory, „The Road to Peace in the Balkans is Paved with Bad intentios“, Политикологија религије, бр. 2, Београд 2007.
6. Вукчевић Гојко, О поријеклу Илира II, Културно просвјетна заједница Подгорице, Подгорица, 1999.
7. Дучић Јован, Градови и химера, Октоих, Дучићеве вечери поезије Требиње, Београд 2000.
8. Документа и докази 24. март – 24. април. Нато злочини у Југославији, Савезно министарство за иностране послове, Београд 1999.
9. Ђорђевић Владан, Цар Душан, том I, II, III, Хрватски штампарски завод, Загреб 1919, 1920.
10. Јевтић Мирољуб, „Political Science and Religion“, Политикологија религије, бр. 1. Београд
11. Јевтовић Зоран, Исламизација и албанизација старе Србије, Политикологија религије, бр. 2. Београд
12. Јиречек Константин, Историја Срба, том I, Просвета, Београд 1988.
13. Јовичић Владимир, Петровић Милорад, Јовичић Оља, Косово у свести и надахнућу Српскога народа, Глас Подриња, Шабац, Нова књига, Београд 1988.
14. Јовановић Милан, Изборни систем, Институт за политичке студије, Београд 1997.
15. Јовановић Слободан, Из историје и књижевности, том I, БИГЗ, СКЗ, Београд 1991.
16. Кољевић Богдана, „Косово и Европска унија: питања идентитета и демократије“, Нова српска политичка мисао, бр. 1-2, Београд 2008.
17. Кочовић Драгослав, „Социјални дијалог“, Зборник радова, бр. VI, ФПН, Београд 2004.
18. Кочовић Драгослав, „Друштвени развој и социјално-политичке прилике у средњевековној Србији“, Социјална политика и социјални рад, бр. IV, ФПН, Београд 1997.
19. Матић Милан, Мит и политика, ФПН, Београд 1998.
20. Матић Милан, Српска политичка традиција, Институт за политичке студије, Београд 1998.
21. Mаликовић Драги, Качачки покрет на Косову и Метохији од 1918-1924, Институт за Српску културу Приштина, Лепосавић, 2005.
22. Марковић Михаило, „Смисао истраживања порекла Албанаца и њиховог ширења по Балкану“, чланак у: Албанци – лажни Илири, Пешић и синови, Београд 2007.
23. Марковић Љубисав, Економија Југославије, Научна књига, Београд, 1979.
24. Накарада Радмила, „Европски одговор за европски проблем“, Нова Српска политичка мисао, бр. 1-2, Институт за политичке студије, Београд 2008.
25. Новаковић Драган, „Исламска заједница у функцији остваривања албанских националних интереса“, Политикологија религије, бр. 1, Београд 2007.
26. Новаковић Драган, „Однос Исламске заједнице у социјалистичкој Југославији према издавачкој делатности као модерном начину информисања верника“, Политикологија религије, бр. 1, Београд 2008.
27. Новаковић Стојан, Историја и традиција, СКЗ, Београд 1982.
28. Пешић Весна, (ур.) Албанци – лажни Илири, Пешић и синови, Београд 2007.
29. Павловец Сергејевич Јуриј, „Албански сиже у развитку совјетско-југословенског конфликта и криза југословенско-албанских односа (март 1948 – новембар 1948)“, Политичка ревија, бр. 1, Београд 2009.
30. Потежица Оливер, „Вахабити – придошлице на Балкану“, Политикологија религије, бр. 1, Београд 2007.
31. Стевановић Миладин, Душаново царство, Књига комерц, Београд 2001.
32. Станишић Михаило, „Последице митоманије о илирству Албанаца“, чланак у: Албанци – лажни Илири, Пешић и синови, Београд 2007.
33. Sultana Aneela, „Islamic Roots of Jihad to Unveil the Truth“, Политикологија религије, бр. 1, Београд 2008.
34. Цвијић Јован, Балканско полуострво и јужнословенске земље, Завод за издавање уџбеника, Београд, 1966.
35. Чубриловић Васа, Одабрани историјски радови, Народна књига, Београд, 1983.