ПОЛИТИКА ПРОШИРЕЊА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ: КОНЦЕПТ, НАУЧЕНЕ ЛЕКЦИЈЕ И СЛУЧАЈ СРБИЈЕ

Марина Костић

Сажетак

Процеси у Европи након хладног рата пружили су јединствену прилику државама чланицама Европске уније (ЕУ) да обликују европски поредак. То није било који поредак, већ поредак европских држава, који је не само географски већ и нормативно одређен. Он се успоставља преко међународних установа кроз које се врши дифузија и институционализација начела, норми и правила ЕУ као међународног друштва. Предмет овог истраживања је настанак и развој политике проширења ЕУ као међународног режима насталог у оквиру ЕУ. Циљ истраживања је објашњење како се ова политика, са стеченим искуствима и наученим лекцијама, развијала на такав начин да свој најформализованији и најсложенији облик добија у случајевима оних коју су последњи у низу проширења – у овом моменту држава Западног Балкана и Турске. Наведена теза се истражује у теоријским оквирима енглеске школе међународних односа и теорије режима, као најподеснијих за објашњење настанка политике проширења, као и социјалног конструктивизма, који указује на начине и правце његовог развоја. У методолошком смислу, дедукцијом и анализом се користимо када из постојећег сазнања и искуства о природи ЕУ као међународног друштва изводимо тезе о политици проширења, као једној од међународних установа насталих у оквиру Уније, док се индукцијом, синтезом и генерализацијом користимо приликом извођења теза о последицама искустава и научених лекција ЕУ из досадашњих проширења. У раду се најпре објашњава теоријска утемељеност политике проширења, њен реалистички и нормативистички аспект, а затим развој ове политике применом социјалног конструктивизма. Научене лекције, које постају део знања и „учења“ Европске уније у области проширења наводе се у последњем делу рада.

Референце

1. Anastasakis, Othon, “The EU’s political conditionality in the Western Balkans: towards a more pragmatic approach”, Southeast European and Black Sea Studies, Routledge, London, Vol. 8, No. 4, 2008.
2. Barnett, Michael, “Social Constructivism“, у The Globalization of World Politics (John Baylis, Steve Smith, Patricia Owens, eds.), Oxford University Press, sixth edition, 2013.
3. Beyers, Ian, The European Politics, Palgrave MacMillan, 2008.
4. Buzan, Barry, “From international system to international society: structural realism and regime theory meet the English School”, International Organization, Cambridge University Press, Vol. 47, No. 3, 1993.
5. Bull, Hedley, The Anarchical Society, third edition, 2002, Palgrave.
6. Grabbe, Heather, Gerald Knaus and Daniel Korski, Beyond Wait-and-See: The way forward for EU Balkan Policy, European Council on Foreign Relations/21, Policy Brief, 2010.
7. Европска служба за спољно деловање. Европска суседска политика. Преузето са http://eeas.europa.eu/enp/index_en.htm, 22. јун 2014. године.
8. Krasner, Stephen D. “Structural causes and regime consequences: regimes as intervening variables“, International Organization, Cambridge University Press, Vol. 36, No. 2, 1982.
9. Moonhawk, Kim, Buzan, Barry “From international system to international society: structural realism and regime theory meet the English School”, преузето са http://www.olivialau.org/ir/archive/buz2.pdf, јул 2014. године.
10. Reus-Smith, Christian, “The Constitutional Structure of International Society and the Nature of Fundamental Institutions”, International Organization, Cambridge University Press, Vol. 51, No. 4, 1997.
11. Савет ЕУ. Проширење. Преузето са http://www.consilium.europa.eu/policies/enlargement?lang=en, 22. јун 2014. године.
12. Schimmelfennig, Frank and Ulrich Sedelmeir, “Theorizing EU enlargement: research focus, hypotheses, and the state of research”, Journal of European Public Policy, Routledge, London, Vol. 9, No. 4, August 2002.
13. Schimmelfennig, Frank and Ulrich Sedelmeier, „Governance by conditionality: EU rule transfer to the candidate countries of Central and Eastern Europe“, Journal of European Public Policy, Routledge, London, Vol. 11, No. 4, 2004.
14. Schimmelfennig, Frank, The Normative Origins of Democracy in the European Union: Towards a Transformationalist Theory of Democratization, National Centre of Competence in Research (NCCR): Challenges to Democracy in the 21st Century, Working Paper No. 39, 2009.
15. Faber, Anne. “The effects of enlargement on the European polity: State of the art and theoretical and methodological challenges”, у Enlarging the European Union: Effects on the new member states and the EU, (Graham Avery, Anne Faber, Anne Schmidt, eds.), Trans European Policy Studies Association, Brisel, 2009.
16. Wendt, Alexander, Anarchy is what states make of it: the social construction of power politics. Преузето са http://www.labmundo.org/disciplinas/WENDT_anarchy_is_what_states_make_of_it.pdf, 23. јун 2014. године.
17. Young, Oran.. „Regime Dynamics: the rise and fall of international regimes“, International Organization 36/2, Cambridge University Press, Vol. 36, No.2, 1982.
18. Консолидована верзија Уговора о Европској унији и Уговора о функционисању Европске уније. Преузето са http://europa.eu/eu-law/decision-making/treaties/index_en.htm, 22. јун 2014. године.
19. Састанак на нивоу министара на коме се отвара међувладина конференција о приступању Републике Србије Европској унији, Општа позиција, 2013, стр. 13-14. Преузето са http://www.seio.gov.rs/upload/documents/pristupni_pregovori/pregovaracki_okvir.pdf, 25. јун 2014. године.
20. The future of EU enlargement, House of Lords, European Union Committee, 10^th Report of Session 2012-13, Authority of the House of Lords, 2013. стр. 10-1. Преузето са http://www.publications.parliament.uk/pa/ld201213/ldselect/ldeucom/129/129.pdf, 19. јун 2014. године.