ПОТЕНЦИЈАЛ АНТИХЕГЕМОНСКЕ КОАЛИЦИЈЕ

Зоран Обрадовић

Дејан Михајловић

Сажетак

Аутори разматрају потенцијал лабаве коалиције у обуздавању глобалног утицаја САД, тј. импликације формирања и јачања исте на коначну успоставу мултиполарности. На основу става да међународне односе све више дефинише мултиполарност и да опозиција све гласније иступа насупрот дојучерашњем хегемону, аутори указују на то да САД инсистирају на све оштријој глобалној поларизацији, док Русија и Кина настоје да покрену механизме глобалне „дедоларизације”. Прикључивање афричких и блискоисточних земаља антиамеричком блоку иницира међународне процесе који потенцијално воде ка јачању постојећих и формирању нових целина колективне безбедности. Након периода меког уравнотежења моћи САД, у периоду од доласка на власт Путинове администрације па до сукоба у Грузији 2008. године, Руска Федерација је започела епоху тврдог уравнотежења а сукоби у Сирији и овај актуелни у Украјини су најбољи показатељи. Интервенцијом у Сирији Русија је у датом моменту осигурала снабдевања Европе сопственим гасом и повратила међународни углед, док је покретањем војних операција у Украјини одбацила непосредне војне претње НАТО са својих граница. Равнотежа снага се тренутно намеће као најреалнији концепт међународних односа иако Русија и Кина чекају моменат када ће неминовност економског раста променити однос моћи у њихову корист.

Референце

Глишин Вања, (2019) Балканска геополитичка парадигма: Балкан у геополитичкој визури великих сила, „Каирос”, Сремски Карловци.

Ковач Митар, Стојановић Станислав, (2022). Увод у стратегију, „Медија центар Одбрана”, Београд.

Обрадовић Зоран, 2021, Геополитичко позиционирање Руске Федерације након интервенције у Сирији (докторска дисертација, Факултет безбедности у Београду,).

Политика, Без консензуса, чланство Украјине у НАТО-у на чекању. Преузето 5.2.2024. године са https://www.politika.rs/scc/clanak/557142/nato-ukrajina-bez-konsenzusa.

Филимоновић Миљан (2010), Спољна политика Руске Федерације, Београд, Инфинитас.

Филимоновић Миљан (2016), Концепт новог европског безбедносног поретка у спољној политици Русије на почетку 21. века (докторска дисертација, Факултет политичких наука у Београду).

Форца Божидар (2021), Системи безбедности. Београд, Факултет за пословне студије и право.

Форца Божидар (2023), Национална безбедност и одбрана. Београд: Универзитет „Унион Никола Тесла” факултет за пословне студије и право.

Форца Божидар, Спојени судови: паљење линаја ватре, Одбрана и безбедност, интернет: https://odbranaibezbednost.rs/2020/10/12/spojeni-sudovi-paljenje-linija-vatre/. Преузето 05. 02. 2024.

Freedman Robert (1998), Russia s Middle East Ambitions, Middle East Quarterly, преузето 19.1.2024. године са http://www.meforum.org/article/405.

Fukuyama Francis, (1992). The End of History and the Last Man, New York: Free Press.

Hamilton Robert, (2020). Implications For the West. Russia war in Syria, Foreign policy research institute.

Leon, Aron. (2006), U.S.-Russia Relations Through the Prism of Ideology, Russia in Global Affairs, Vol. 4, No.3, jul-Sep.2006, p.84.

National Security Concept of the Russian Federation, internet http://www.russiaeurope.mid.ru/russiastrat2000.html. Pristupljeno 31.1.2024. god.

National Security Strategy of the USA, The White House, August 1, 1991, Washington, Preface.

Reuters, Spain, Italy, France Decline US Command of Red Sea Operation Prosperity Guardian, преузето 6.2.2024. године: https://gcaptain.com/shipping-industry-in-the-dark-over-red-sea-naval-coalition/.

Stanisavljević Nenad, (2017), Put svile – projekat koji menja 21. vek, Balkan magazin –sajt:http://www.balkanmagazin.net/novosti-i-politika/cid128-160220/put-svile-projekat-koji-menja-21vek, pristupljeno 30.1.2024. godine.

Vukadinović Radovan, Čehulić Lidija, Božinović Davor, (2007). NATO euroatlantistička integracija, Topical, Zagreb.