ПОЗИТИВНО VS. НЕГАТИВНО СХВАТАЊЕ СЛОБОДЕ: ПОЛИТИЧКЕ ИМПЛИКАЦИЈЕ

Др Вишња Стојадиновић

Сажетак

Предмет овог рада јесте разматрање политичких импликација дистинкције између позитивног и негативног схватања слободе. Концептуална дистинкција између ових различитих појмова слободе, поред својих нормативних и аксиолошких, има импликације и на плану политике. Ауторка најпре образлаже релевантност ове теме у оквиру ширих моралних и политичких расправа. Полазна тачка ових разматрања јесте Берлиново разликовање између позитивне и негативне слободе. У првом делу рада ауторка анализира импликације оваквог разликовања у односу на тип политичког режима. У том смислу, настојаћемо да покажемо да демократски концепт слободе јесте позитивна слобода, док је класично либерално схватање слободе негативно. Показује се, дакле, да однос између негативне и позитивне слободе представља рефлексију односа либерализма и демократије. Другим речима, индивидуална слобода није инхерентно повезана са демократским уређењем: таква веза није нужна, већ само емпиријска. У другом делу рада ауторка анализира импликације разликовања између два појма слободе када је реч о дистинктивним моделима демократије. Ослањајући се на Рајкерово становиште, циљ је да покажемо на који начин позитивно схватање слободе води популистичком моделу демократије, док, са друге стране, негативно схватање води либералном моделу. Разлика између ових модела огледа се и у ставу о томе да ли демократија има инструменталну или интринсичну вредност. На основу ових разматрања, можемо закључити да заговорници позитивног схватања слободе демократско учешће посматрају као идеал, односно вредност по себи, док за либерале оно представља само средство очувања индивидуалне слободе.

Референце

Arrow, Kenneth. 1963. Social Choice and Individual Values. New York: John Wiley & Sons.

Berlin, Isaija. 1992. Četiri ogleda o slobodi. Beograd: Filip Višnjić.

Bobio, Norberto. 1995. Liberalizam i demokratija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Crowder, George. 2004. “Galston’s Liberal Pluralism.” Australasian Political Studies Association Conference. University of Adelaide.

Hajek, Fridrih A. 1998. Poredak slobode. Novi Sad: Global Book.

Humboldt, Wilhelm von. 1969. The Limits of State Action. Cambridge: Cambridge University Press.

Lajphart, Arend. 2003. Modeli demokratije: Oblici i učinak vlade u trideset i šest zemalja. Podgorica: CID.

Riker, William H. 1982. Liberalism against Populism: A Confrotation Between the Theory of Democracy and the Theory of Social Choice. Waveland Press.

Riley, Jonathan. 2002. “Defending Cultural Pluralism: Within Liberal Limits.” Political Theory 30: 68–96.

Rols, Džon. 1998. Politički liberalizam. Beograd: ,,Filip Višnjić”.

Ruso, Žan-Žak. 1993. Društveni ugovor. Beograd: ,,Filip Višnjić”.

Sartori, Đovani. 2001. Demokratija – šta je to? Pogorica: CID.

Stančić, Višnja. 2020. ,,O opravdanosti distinkcije između pojmova pozitivne i negativne slobode.” Doktorska disertacija. Univerzitet u Beogradu: Filozofski fakultet.

Stupar, Milorad. 2015. ,,Rusoovo shvatanje ,,opšte volje” i savremena stanovišta o prirodi demokratije.” Theoria 58 (4): 139–148.