СЛОБОДА КАО СОЦИОЛОШКИ ПОЈАМ – неколико размишљања о основним претпоставкама питања о слободи

Александар Новаковић

Сажетак

У овом раду разматрамо питање слободе у друштвеном кон­тексту. Дакле, овде се нећемо бавити филозофским проблемом слободне воље, претпоставићемо заједно са Имануелом Кантом и готово свим либералним филозофима да је човек у основи слободно биће, а позабавићемо се слободом у друштву, слободом као друштвеним феноменом. Показаће се да о слободи, уколико нам је стало до њеног ваљаног и теоријски конзистентног одређења, не може мислити у категоријама колективитета (нације, класе, по­ла, итд.), али ни у категоријама индивидуалног субјекта, уколико је такво размишљање подстакнуто психолошким, уже филозофским, теолошким, или неким другим, од друштвеног контекста питања о слободи, различитим, мотивима и обзирима. Основна теза рада јесте та да се питање слободе може позиционирати само на индивидуалном плану и помоћу теоријско методолошког инструментарија природно правне теорије. Дакле, из угла хипотетичке ситуације природног стања. У том смислу се излаже гледиште о структуралном теоријском дефициту оних теоријских позиција и идеологије које третирају питање слободе на другачијим основама, али се истовремено указује и на контроверзност самог појма слободе, због које се он често погрешно разуме, јер се његово семантичко поље попуњава елементима који са самом слободом као социолошким појмом нису у суштинској вези.

Референце

1. Андерсон, Б., Нација замишљена заједница, Плато, Београд, 1998.
2. Baudrillard, Ј., The spirit of terrorism and other essays, Verso, 2003.
3. Берлин, И., Четири огледа о слободи, Филип Вишњић, Београд, 1992.
4. Derrida J., Ferraris М., A Taste for the Secret, Polity, Malden, MA, 2001.
5. Дерида Ж, Политике пријатељства, Београдски круг, Београд 2001.
6. Žižek S, „Can Lenin Tell Us about Freedom Today?“, Rethinking Marxism, 13, No 2, Summer, 2001.
7. Констан, Б., „О разлици слободе код старих и модерних, 1819“, Нова српска политичка мисао, вол. 10, бр. 1-4/2005.
8. Кричли, С., “Политички субјективитет и анархична-метаполитика”, Српска политичка мисао, 1-2/2005, Београд.
9. Левинас, Е., Тоталитет и Бесконачност, Јасен, Београд, 2006.
10. Лиотар, Ж. Ф., Раскол, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци, Нови Сад, 1991.
11. Lock J., Two Treatises of Government, Cambridge University Press, New York, 2008.
12. Сартр, Ж. П., Биће и ништавило: оглед из феноменолошке онтологије, (пре­вод Мирко Зуровац), Нолит, Београд, 1984.
13. Mises, L., Socialism An Economic and Sociological Analysis, Yale Univeristy Press, New Haven, 1962.
14. Murray, R., The Ethics of Liberty, New York Univeristy, New York, 1998.
15. Murray, R., For a New Liberty The Libertarian Manifesto, Collier Books, New York.
16. Nozick R., Anarchy, State, and Utopia, Basic Books, New York, 1977.
17. Пешић, М., Новаковић, А., Слобода и јавност – одређење, проблематизација и значај, Институт за политичке студије, Београд, 2008.
18. Strauss L., Natural Right and History, Phoenix Books, The University of Chicago Press, 1999.
19. Friedman, M., Kapitalizam i sloboda, Global Book, Novi Sad, 1998.
20. Hayek, F. А., Put u ropstvo, Global Book, Novi Sad, 1997.
21. Hayek, F. А., Poredak slobode, Global Book, Novi Sad, 1998.