СЛУЖБА ЗА КОРПОРАТИВНЕ ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ У ЈАВНОМ СЕКТОРУ СРБИЈЕ

Драган Суботић

Сажетак

У овом раду дефинишу се темељни појмови и категорије, попут корпоративних односа с јавношћу, службе за односе с јавношћу, као и јавног сектора који детерминишу корпоративне односе с јавношћу унутар политичко-привредног система. Дефинише се струк­тура, функције, допринос и значај Службе за корпоративне односе с јавношћу у јавном сектору. Анализира се функционална и организациона димензија, као и корпоративне и маркетиншке функције односа с јавношћу у односу на институције политичког и привредног система. Модернизација јавног сектора значи и функционалан, ефикасан и оптималан модел корпо­ративних односа с јавношћу који се не своди само на једнострану комуникацију са интерним и екстерним циљним јавностима. Људски, односно социјални ресурси у систему, и шире у друштву су основа развоја. Стога, Служба за корпоративне односе с јавношћу има важну улогу у реформи јавног сектора Србије. У раду, посебна пажња се поклања дизајнирању послова и радних задатака менаџера за односе с јавношћу, организовању, управљању, финансирању и контроли делатности Службе за односе с јавношћу, укључујући управљање људским ресурсима у јавном сектору. Исто тако, одређује правац (де)регулације, напредовања и развоја персонала из ове области корпоративне делатности. Дефинише Службу за корпоративне односе с јавношћу у контексту управљања људским ресурсима у корпорацији односно, социјалним ресурсима у друштву, с посебним нагласком на јавни сектор.

Референце

1. Драган Суботић: Управљање људским ресурсима, Београд, 2005.
2. Видоје Стефановић: Менаџмент људских ресурса, Београд, 2001.
3. Влајко Брајић: Радно право, Београд, 2001.
4. Невена Докнић: Менаџмент кадрова, Београд, 1999.
5. Адолф Драгићевић: Политичка економија пријелазног друштва, За­греб, 1991.
6. Вељко Дубљевић: Организациона правда, у: Журнал за социологију, бр. 4,, 2006.
7. Мића Јовановић-Божинов, Ана Ланговић: Стратегијски менаџмент, Београд, 2001.
8. Драгутин Врачар: Стратегија тржишног комуницирања, Београд, 1996.
9. Драган Суботић: Нови јавни менаџмент, књ. 9, Београд, 2010.
10. Драган Суботић: Управљање људским ресурсима, Београд, 2005.
11. Видоје Стефановић: Менаџмент људских ресурса, Зајечар, 2005.
12. Петар Јовановић: Менаџмент, Београд, 2004.
13. Биљана Богићевић: Менаџмент људских ресурса, Београд, 2003.
14. Светолик Костадиновић: Управљање јавним сектором, Универзитет “Браћа Карић“, Факултет за менаџмент, Београд, 2004.
15. Бранислав Бујишић: „Глобализација и концепт социјално одговорног предузећа“, Морал и економија, Београд, 2008.
16. Душан Алексић: „Интелектуални капитал – неопипљиви ресурс економије – заснивање на знању“, Пословна економија, бр. 1/2009.
17. Слађана Чабрило: “Интелектуални капитал: неисцрпни извор стварања вредности – појам, таксономија, улога и значај“, Пословна економија, Сремска Каменица, бр. 2/2009.
18. Милена Пешић: „Јавност – дистинктивна обележја појма“, Политич­ка ревија, Београд, бр. 4/2008.
19. Јелена Векић-Ђурковић: „Развој запослених као основа конкурентске предности предузећа“, „Пословна економија“, Сремска Каменица, бр. 2/2009.
20. Драган Суботић: „Односи с јавношћу у пословној економији“, По­словна економија, Сремска Каменица, бр. 1/2008.
21. Раденко Марић, Драган Илић: „Морална дилема запосленог: добро компаније наспрам добра јавности“, Пословна економија, Сремска Каменица, бр. 2/2009.
22. Александр Борисович Васиљенко: ПР великих руских корпорација, Клио, Београд, 2008.
23. Драгутин Врачар: Стратегија тржишног комуницирања, Београд, 1996.
24. www.crlsbergsrbij.rs
25. www.dizes.co.rs
26. www.tdri.com
27. www.efbl.org
28. knowledge-bnk1.org