СРБИЈА КАО РЕГИОНАЛНА ДРЖАВА: РЕИНТЕГРАЦИОНИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРИСТУП

Др Миломир Степић, заменик председника Управног одбора

Сажетак

Србија je задржала унутрашњу територијалну поделу из времена „друге“ Југославије, која на њену целовитост и кохезију делује деструктивно. Стога редефинисање административно-територијалне структуре државе није само питање боље организације власти и децентрализације, већ по­треба заустављања фрагментације Србије. Формирање регионалне државе од тринаест региона, укључујући и њихов адекватан уставно-правни статус, допринело би остварењу главног геоекономског и геополитичког циља – равномернијем регионалном развоју и унутрашњој реинтеграцији др­жаве. Кључни принцип приликом формирања региона био би функцијско-гравитацијски. Оптимална примена тог прин­ципа била би неопходна да би се поништила баријерност и деструктивност садашњих административних међа.

Референце

1. Јовичић, Миодраг (1996), Регионална држава уставноправна студија, Вајат, Београд.
2. Јовичић, Миодраг (1996), Устав регионалне државе – Уједињених Српских Земаља организација власти, Вајат, Београд.
3. Јовичић, Миодраг (1997), „Косово и Метохија у пред­логу нове регионалне структуре Србије“, Косово и Метохија – изазови и одговори, Институт за геополитичке студије, Београд.
4. Оцић, Часлав (2002), „Региономика: уводна разјашњења“, Зборник Матице српске за друштвене науке, 112-113, Матица српска, Нови Сад.
5. Оцић, Часлав (2005), Увод у региономику, Знамен, Београд.
6. Степић, Миломир (2000), „Регионализацијом до (ре)интеграције – Србија као регионална држава“, Србија – држава региона, Зборник радова са скупа одржаног у Новом Саду 10. септембра 2000. године, Веће за демократске промене у Србији, Београд.
7. Степић, Миломир (2002), „Политичко-географски аспекта регионализације Србије“, Гласник, свеска LXXXII, бр. 1, Српско географско друштво, Београд.
8. Степић, Миломир (2002), „Регионализација у функцији унутрашње политичко-територијалне реинтеграције Србије“, Зборник Матице српске за друштвене на­уке, 112-113, Матица српска, НовиСад.
9. Степић, Миломир (2003), „Регион Београд – дистрикт главног града у регионализованој Србији“, Београд и његов регион, Географски факултет Универзитета у Београду, Београд.
10. Степић, Миломир; Драгићевић, Славољуб; Глигоријевић, Вера (2010) „Источна Србија – развојне перспек­тиве у контексту савремених географских промена“, Територијални аспекти развоја Србије u суседних земаља, Географски факултет, Београд.
11. Стефановски, Мирјана (2002), „Смутње са регионали­змом“, Зборник Матице српске за друштвене науке, 112-113, Матица српска, Нови Сад.
12. Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији (први резултати), Републички завод за статистику, Београд, 2011.
13. Population and Housing Census in Kosovo, Preliminary Results, Statistical Office of Kosovo, Pristinа, 2011.
14. Стратегија регионалног развоја Републике Србије за период од 2007. до 2012. године. www.razvoj.gov/Strategije/SRRS/strategija regionalnog razvoja.pdf
15. Устав Републике Србије. (www.srbija.gov.rs/cinjenice_o_srbiji/ustav.php)